5.  dan

Inteligentnom detetu je teško da takvo ostane jer inteligencija sumnja, ispituje, raspravlja, buni se. Inteligencija je individualna. Ponekad odobrava, ponekad poriče. Ona živi u sopstvenoj svetlosti, ne oponaša, a roditelji to ne vole. Oni žele da dete oponaša i uvek da kaže da. Sve što oni kažu treba da prihvati bez pogovora. Oni znaju, a ono ne zna, zato oni moraju odlučiti šta ono mora da radi, a šta ne.

Zbog ovoga, inteligentno dete se nalazi u teškoj situaciji. Ako želi da bude inteligentno stalno je u nevoljama. Nevolje u kući, nevolje u školi, nevolje na koledžu, nevolje na univerzitetu. Kud god krenulo nailazi na nevolje.

Izuzetak se dogodi ako je dovoljno hrabro da prihvati sve nevolje i uz to dovoljno uporno da i dalje ostane inteligentno, što se vrlo retko dogaña; čovek je prisiljen pre ili posle da načini kompromis. Prisila je prejaka. Dete je tako bespomoćno, dete je tako sitno, a oni koji ga tlače su moćni ljudi. Prisiljavaju ga da se ponaša neinteligentno, suprotno vlastitoj inteligenciji. Ono vrlo polako zaboravlja šta je inteligencija. Postaje tupo. Što je tupoglavije, to ga više poštuju.

Čovek ne spoznaje Boga pomoću znanja, nego pomoću nevinosti. Čovek ne spoznaje Boga pomoću vere, nego pomoću inteligencije. Potrebna je silna inteligencija da bi se spoznao Bog.