Čovek izadje na ulicu i mahne za taksi. Istog momenta taksi se zaustavlja pored njega, otvaraju se vrata, a taksista kaže:
- Savršen tajming! Isto kao Miloš.
Putnik: - Ko?
Taksista: - Miloš Đumić... To je čovek, koji je uvek sve radio u pravo vreme. Baš kao što sam ja naišao kada ste vi digli ruku, tako se
Milošu sve u životu dešavalo u savršeno vreme.
Putnik: - Niko nije savršen.
Taksista: - To ne važi za Miloša Đumića. Bio je izvanredno atletski građen tip. Mogao je da osvoji sve u tenisu. Mogao je da igra golf
sa profesionalcima. Pevao je kao slavuj, plesao je kao zvezda sa Brodveja! Bio je neverovatan momak.
Putnik: - Izgleda da je stvarno bio izvanredan čovek.
Taksista: - Aaa, nije to ništa, ima još! Pamtio je kao kompjuter.
Znao je svačiji rođendan. Znao je sve o vinima, koje jelo da naruči i kojom viljuškom da jede. Mogao je da popravi sve. Ne kao ja! Ja zamenim osigurač, i pola ulice ostane bez struje. Ali Miloš Đumić je
sve radio kako treba.
Putnik: - Pa stvarno je bio neverovatan!
Taksista: - Uvek je znao najbrži put kroz saobraćaj. Ne kao ja, ja se uvek zaglavim, ali Miloš nikada nije pogrešio, i uvek je znao kako da postupa sa ženama. Nikada im se nije suprostavljao, čak i kada nisu bile u pravu... uvek je bio savršeno obučen, a cipele su mu uvek
bile savršeno izglancane. Bio je savršen čovek! Niko ne može da se uporedi sa Milošem Đumićem.
Putnik: - Interesantan lik. Kako ste ga upoznali?
Taksista: - Ja ga nikada nisam sreo. Umro je, a ja sam se oženio njegovom, da izvinete - jebenom udovicom!!!