sanjala sam kako se vozim belim automobilom marke zastava 101,vijugavim putem penjem se uz planinu,u autu sam sama i sve je pusto oko mene,nema biljaka niti rastinja,dolazim do usamljenog manastira koji vise lici na neki dvorac,ima stepenik sa desne bobe strane,penjem se uz stepenice,drvene su,i na vrhu ispred vrata me ceka sedi starac ,duge kose i brade do pojasa,obucen je u srebrnasto belu odecu i na glavi mu je iduzena isto tako srebrnasto bela kapa.Nista ne pricamo i tisina je ,on mi daje belu kovertu i ja je okrecem i vidim da na njoj pise moje ime i prezime,lepim citkim rukopisom i ja prepoznajem rukopis mog oca.i tu se san zavrsio. Nikada nisam mogla da protumacim ovo,niti da naslutim,ali mi je ostao u secanju duboko urezan.Narocito je na mene ostavilo utisak sedi starac u belom. Taj period je bio jedan od bezbriznijih u mom zivotu,detinji,sa najvecom brigom kako popraviti ocene u skoli,nauciti nesto i tako to. puno pozdrava za sve !!!!!

puno bijelog i čistog u snu jest odraz idealizacije, ali oprez vožnja se odvija kroz pusti krajolik, jer idealno i ne postoji, tome samo težimo..., a tvoj uspon vijugavom cestom i jest pokušaj da dosegneš to idealno...sijedi starac je po definiciji arhetip očinske figure, ali i duhovnog vodstva, no, ta bijela koverta odražava tvoju potrebu za priznavanjem, vjerujem da dokazivanje drugima koliko vrijedimo (bez obzira o kome se radi) s vremenom može postati veliki teret i napor....raditi stvari zbog sebe donosi lakše i radosnije rezultate...