Sanjala sam da se selim, ali nisam znala kamo i zašto, tj. u snu to nisam saznala, znam samo da sam bila u velikoj žurbi i da me negdje čekao posao. Imala sam sa sobom svoj veliki kufer,koji i inače koristim.Vozila sam se u autu s jednom poznanicom s faksa, ona me je vozila na trajektno pristanište.

U stvarnom životu je ta poznanica prilično daleko dogurala u karijeri, mogu čak reći da je najuspješnija u našoj generaciji sa studija,samostalna,dobro zarađuje, jako bistra,ali nema sreće u ljubavi.

Odjednom sam se našla na motornom čamcu, koji je vozio kapetan, kojeg u stvarnom životu poznajem i koji je zaista kapetan i oličenje mačo muškarca. Nismo uspjeli doći na drugu stranu kopna, jer je vozio opet nazad, prema pristaništu. Za izluditi!! Tamo je bila duuuugačka kolona vozila koja je isto čekala red, a trajekt je već stigao i već je bio pun i na odlasku, već je krenuo.

Odjednom sam bila u očevom autu, pretekli smo svu tu dugačku kolonu vozila. On me odveo do pristaništa i osjetila sam da mi želi pomoći. Iskrcao me ispred naplatne kućice. Nisam imala vremena ni kartu kupiti, još sam i taj kufer vukla sa sobom i jednostavno sam skočila prema trajektu, koji je već odlazio i nije više bio usidren. Nisam se držala reda, pretekla sam sva vozila i skočila. Još sam se čudila odakle mi hrabrosti skočiti. Tada sam se probudila, tako da ne znam jesam li uspjela skočiti na trajekt ili bi pala u vodu. Hvala

Prvo ti pomaže prijateljica, pa bi spas bio mačo kapetan, pa te spašava otac. Jesi li sigurna da si spremna za osamostaljivanje, jer u koferu tegliš svu tešku prtljagu koja te sputava i usporava? I stalno tražiš prečice, nedajbože da čekaš ukoloni kao svi ostali, tih želiš zaobići, preskočiti, a prilike dolaze i prolaze (trajekt za koji ne znaš jesi li uskočila ili ne)...