moj san

sanjam svoje rodno mesto i put kojim sam cesto prolazila autobusom ,na otprilike pola puta postoji most preko reke kojim ne prolazi bus vec je pored glavnog puta i on je porusen,ja stojim na stanici preko puta i cekam autobus,iza mene su stene ,onda gledam okolo i sve je poruseno ,razoreno i sivo ,belo ,kao u izmaglici,nigde boje i ja ce cudim sto je sve tako,onda sa strane dolazi devojcica mala sa plavom kosicom vezanom u rep u roze pantalonicama na tregere i beloj majci,veomao ozbiljna i jase na malom magarcu,ja u cudu gledam,kako moze biti tako mali magarac. pricam sa njom,ona kao ceka majku da se vrati sa posla.pitam je za majku,ona mi kaze prezime ,ali ja sam zaboravila,bilo je neko veoma cudno,ja je navodno poznajem. onda sanjam njenu majku koja je sva izgubljena nekuda zuri,dolazi odlazi u jednom trenutku ze zove vesna to moja je koleginica sa fakulteta,a u drugom mi je poznata a ne mogu trenutno da se setim ko je,pa je opet ta vesna,pa opet ova druga.jedno se ne menja,mrsava je,sa dugom smedjom kosom vezanom u rep, nosi maslinastu jaknu dugu do kolena i stalno negde zuri i ja idem za njom.potom dolazi autobus star,bas star,jedva ulazim u njega,vozac je takodje sedi starac,pomalo ostre naravi,otresit i prek. potom sa sa drugom i drugaricom u nekoj sumi sa veoma visokim stablima koja je puna raznih biljaka i pecuraka,ne vidim sve ali znam da je to veoma stara suma,sva stabla su prava i krosnje su visoke,i ima svetlosti.tu naidjemo na neku ukopanu zgradu ,ispod zemlje je ozidana od cigle i nema nicega unutra ,ima samo okvire od vrata i prozora,odjednom su tu ljudi,neki kriminalci,opasni,kao da se cuju krici,nekoga muce i mi se uplasimo i bezimo. ja oseceam ogroman strah. opet sam na onoj stanici,trazim devojcicu,odlazim u grad,idem prema njenoj kuci.opet je sve poruseno i kao crno,beli film,nailazim na ljude koji prodaju sladoled i jedino je on u bojama,raznim,veoma intenzivnim.i ja gledam cenu,da li je skupo,na snizenju su kostaju 30 necega,ali ja samo pogledam i ne kupujem,kao kasnije cu,moram da nadjem devojcicu.stizem do nje ,njena kuca je mala,simpaticna ali je puna knjiga,svezaka,i igracaka,boje su svetle i nezne,ali ona me pusta samo u hodnik i da vrata sobe koja otskrinuta,jedva vidim njen krevet.