Kad je moj brak zapao u krizu i postao provalija u kojoj nisam vidjela dno, okrenula sam broj stare prijateljice i rekla joj, znaš što srce moje, ja ću se rastati, ostavit ću sve i otići. Neću se više vraćati kao što sam to bezbroj puta do sad učinila. Sve je bila greška.

Da nisi slučajno učinila krivi potez dok se nisi konzultovala sa mnom, počela je srce. Zamesi odmah roladu. Dolazim za jedan čas. Pre toga moram do ribarnice, pa do doma umirovljenika, pa pomoći poštaru da podeli poštu, pa dobrotvorni rad s ovisnicima, pa magicus, pa komentarisanje, pa pozdraviti vitezove i princeze, i onda sam kod tebe. Jel u redu?

A je, valjda, bezvoljno sam joj odgovorila. Ona je nastavila s riječima, osmeh na lice, nosić u zrak, skuvaj danas najlepši ručak, i probaj da ga opet zavedeš. Kao nekada. Seti se prošlosti…

Srce, počela sam, ne da mi se više zavađat nikoga. Želim biti zavedena …

To ne priliči damama i princezama, odmah je uskočila ko kobra a ne ko srce. Jebiga, pomislila sam, ona uvijek tupi o istome, ali za sat vremena je ipak došla, pa smo nastavile gdje smo i stale..

Nego srce, počela sam, jel bilo i u tvom braku bura i oluja? Imaš li koji savijet?

Uh, to kad se u nje traži savijet, ona je na to specijalno spremna. Odmah je sjela, zgrabila jednu deblju fetu rolade, zagrizla i počela opisivati sve, ali baš sve, i bitno i nebitno. Neću vam sad reći što je sve govorila, jer kad ona počne govoriti, tome nema ni kraja ni konca, ali ionako je ovdje najvažniji  samo kraj.

Brak treba čuvati, počela je, pod svaku cenu. Vitezovi ne rastu na granama kao voćke, pa da ih samo bereš ko blesava. Previše raznovrsnog voća može da ti naškoditi. Tog što imaš čuvaj, ko zenicu oka, boljeg nećeš nigde naći. Dakle, osmeh na lice, dugi i iskren razgovor, ugoditi vitezu, i sve nevolje će proći. Možda ne baš odmah. Ali će proći. Videt ćeš.

Poslušala sam je. Što ću, žena ima iskustava i starija je. A starije treba slušati. Tako su me učili.  Zbog  dobrobiti, rekla je. Nisam shvatila čije! Zbog nekog jebenog jedinstva. Nije spomenula i bratstvo, ali možda je i na to mislila. Tko će nju znati!

Srela sam je jedno jutro, nakon nekog vremena,  na ribarnici je kupovala srdele. Njih posebno voli. Odmah me zaskočila pitanjem, kako brak?

Pa, onako, ide nekako. A tvoj?, uzvratila sam više reda radi nego iz znatiželje. Jer kod nje je uvijek sve kao B.O. Tko na to ne bi popizdio od ljubomore? Koja iritacija, da je kod nje uvijek sve u savršenom redu.

Aaaa…khm, uffff, zapleo mi neko parče u grlu, počela je srce. Razvela sam se. I tu rastegne samoglasnik e. Razveeela sam se, ponovi još jednom kad je progucala to parče nečega.

Od koga?, zapanjila sam se.

Slušaj, nastavila je neometano, nije to više bilo za mene. Ne godi mi. Ostarela sam i imam drugačije zahteve. Ali su mi odvetnice preporučile, da kad se malo odmorim i vratim s M.L., da se uvek mogu vratiti i da su vrata plavog dvorca za mene večno otvorena. Samo moram pokucati i kazat, pogrešila sam...

 Valjda mi je vidjela zablenutu facu jer je nastavila dalje.

Znaš, kad su nestali neki moji favorizovani vitezovi i princeze, sve je izgubilo smisao i cilj. Mislim, sve vas ja i dalje volim i cenim, ali sad je tako kako je, dok ne postane opet drugačije. A sad izvini, moram ići, srdele će mi se usmrdeti a i penzići me čekaju….hehehheeh. Baš si slatka...

Mislim, meni tu nešto debelo smrdi, al srdele nisu...a ako me vid ne vara, mislim da sam jutros, negde u ćošku, videla cicu-macu!

Vaša roladaodkokosa