Od čega se sastoji svijet, život. Od pozitivnog i negativnog.

Slažem se, ako je nešto negativno da se treba težiti pozitivnom i riješiti to u najbolje moguće i prihvatljivo stanje. 

Ako je nešto pozitivno iz tko zna kojih razloga može se okrenuti u negativno, kolika god bila naša nastojanja i mišljenja prema pozitivi. 

Svatko teži pozitivnom, ali nije uvijek tako, ne može ni biti koliko god mi to uporno ponavljali i željeli, jer ima nešto iznad nas, i naših misli, okolnosti kojima je okružen svatko od nas. Zbivanja u svijetu, okolici i nepredviđena zbivanja samih nas.

Raste ono o čemu se misli... znaći negativno iskustvo se nebi smjelo prenositi... Pa zar se na temelju tog negativnog nemože sagledati ispravnost, nemože nekome poslužiti da proćisti kod sebe nešto što ne valja. Možda u komentarima može pronaći utjehu i snagu da izađe  i lakše prebrodi ono loše što se desilo.

Zar nije svrha takvog pisanja da se to postigne, da čovjek dobi pozitivnu podršku i pomoć?

Zar je  neophodno pisati samo pozitivno, i dali je moguće misliti iskljućivo pozitivno? I kako može  netko kome je nešto loše pisati dobro?...mislim da još uvjek ne živimo u potpunoj pozitivi da tako prihvačamo stvarnost i život. Možda krivo mislim. Ali pozitivno i negativno pokušavam izbalansirati  tako da je prihvatljivo i dobro za život. Tko zna možda ja živim u "oblacima" i imam krivi pristup životu pošto ne prakticiram  govoriti sve pozitivno.

Ne mogu jer ne živim sve pozitivno. Mislim da nisam jedina. Ako ima ljudi kojima je sve pozitivno svaka im sreća. Nisam im ljubomorna, to mi je pokazatelj da učim dok sam živa, da i ja to postignem u ovoj svojoj nesavršenosti.

voli vas Ljubica