Kada čovek oseća uzbuđenje, bes, strah, bol, radost ili duboku ljubav i ushićenje, u skladu sa intenzitetom onoga što oseća on menja ritam svog disanja. Kada je njegova pažnja usmerena na nekakvu akciju, opet dolazi do promene ritma disanja. Način na koji čovek diše, ritam disanja, da li diše duboko, punim plućima, ubrzanim ritmom ili diše plitko, sporo, samo gornjim delom pluća, ukazaće u kakvom se stanju nalazi. Možete i sami pokušati da iskusite kako se vaše disanje menja u zavisnosti od vašeg terenutnog raspoloženja ili onoga što vam se događa. Ako činite jači fizički napor, osetićete kako se vaše disanje produbljuje jer vam je potrebna veća količina kiseonika usled fizičkog napora. Ako se osećate umorno, možete primetiti kako usporavate ritam disanja. Na primer, neko vazduh izdiše veoma sporo sa dugom pauzom na kraju izdaha. Udah je malo brži, zatim izdiše veoma sporo, ponekad sa zvukom olakšanja. Ono što izražava ovaj način disanja je: “teško mi je”, “umoran sam”.
Kada se radi o blokiranju osećanja, promene u disanju su očigledne. Uključuje se celo telo. Zamislite dete kome je dato u zadatak da sedi mirno i ne pomera se. Ono će osećati jak nemir u sebi ali će se truditi da ga potisne i da ga drži pod kontrolom kako bi moglo da ostane mirno. Kako bi u tome uspelo, dete će početi da usporava disanje i da steže pojedine grupe mišića. Sada zamislite sebe u sličnoj situaciji. Nalazite se na opasnom terenu, osećate se uplašeno. Usporavate disanje, umirujete se kako biste ostali neprimećeni. U isto vreme, stežu vam se mišići nogu kako biste mogli da se date u beg ukoliko primetite da vam se približava nešto čemu niste u stanju da se suprotstavite. Primetićete kako disanje postaje pliće. U slučaju da osećate strah, udisaj će biti kratak, a izdisaj duži. Dolazi do zatvaranja usta i stezanja vilice i usana. Zubi se dodiruju. Svrha ovog je da se uspostavi kontrola disanja i da se zaustavi ekspresija osećanja, u ovom slučaju straha. Jezik se povlači ka gornjem nepcu u ustima, što opet ograničava disanje. Dionji deo grla gde se nalazi grkljan se steže zajedno sa glasnim žicama. Ponekad će doći do uzdišućeg zvuka “ah”. Zvuci se često koriste da uspore disanje. Grudi postaju nepokretne kako bi blokirale disanje. Mogu da budu nepokretne u gornjem ili donjem delu. Kada se grudi slabi pokreću ili kada postanu gotovo nepokretne, to je znak da osoba blokira veliku količinu bola, ali isto tako može da na taj način blokira bes ili strah. Bol se zadržava u gornjem delu grudi. Dijafragma је mišić koji se nalazi između grudnog koša i trbuha. Na ovo imaju uticaja treća, četvrta i peta čakra, zavisi od problema koji imate.Mišićna napetost u telu i stegnuta dijafragma je uobičajena pojava kod blokiranja osećanja tj blokiranja čakre. Zategnuta dijafragma i stegnuto grlo je kombinacija koja se stalno viđa. Dijafragma je tvrda kod straha i bola, isto kao i kod besa. Kod bola dijafragma je često veoma tvrda. Sve ovde opisano ometa disanje, što dovodi do blokiranja ekspresije, tj. izražavanja autentičnih osećanja. Kada ovo preraste u svakodnevni obrazac, dolazi do telesnog oklopljavanja gde ekspresija mnogih autentičnih osećanja postane blokirana, pa vremenom dolazi do devijacije u njihovom ispoljavanju. Na taj način dolazi do pojave raznih neuroza.
bglavac
edin.kecanovic
