MISTERIZAM
Sin: „misterični kultovi", „misterične religije". Sva vjerovanja i prakse u vezi s Misterijama. Bez obzira na razlike, u Misterijama se uvijek pojavljuju: mit o spasenju temeljen na priči što se odvija kroz niz spi rima Ino mučeništvo -inicijacijska smrt - drugo rođenje boga (Atis), čovjeka (Ijud-tn ska žrtva prinošena Baalu u zapadnih Semita), predmeta (kukuruz u pretkolumbovskih naroda); liturgijske drame, bilo javne (egzoterične), bilo samo za uži krug (ezoterične) u kojima se prepričava isti mit i koje uključuju izlaganje htera, usmena otkrovenja (ne u vidu formula nego pripovjednog teksta) i procesije; prisega šutnje; elitizam.
Aristotel je izvrsno sagledao bit misterizma: „od posvećenih se nije očekivalo da Štogod nauče, nego samo da budu pod-staknuti na određen način i dovedeni u određeno stanje pri-jemljivosti duha." (frg. 15)
V. htera, hijerodrama, Misterija II, Misterije (društvo za).
B. Jamblique, Les mvsteres d'£gypte (oko 300. g), prij, izd. Belles Lettres, 1966; F. ( umont. Les religions orientales dans le paganisme romain (1905), izd. Geuthner, 1969, 339 str.
edin.kecanovic
bglavac
