PROČITANO

PUTA

Kada duša vrišti kroz telo: Zašto ni rak ne dolazi slučajno?

Ako ovo posmatramo kroz prizmu energetskih zakona, svesti i onoga što se u psihologiji (naročito Jungovoj) naziva „senkom” i „lažnim carstvom ega”, odgovor je — da, metaforički i energetski gledano, bolest često bira mesto gde je sistem najviše blokiran lažima koje živimo.

Kada duša vrišti kroz telo: Zašto ni rak ne dolazi slučajno?

Pitanje koje postavljaju neki od vas u mom Inboxu a na koji dajem odgovor zalazi duboko u prostor psihosomatike, energetske psihologije i duhovnog rada na sebi.

Ako ovo posmatramo kroz prizmu energetskih zakona, svesti i onoga što se u psihologiji (naročito Jungovoj) naziva „senkom” i „lažnim carstvom ega”, odgovor je — da, metaforički i energetski gledano, bolest često bira mesto gde je sistem najviše blokiran lažima koje živimo.

Evo kako taj mehanizam funkcioniše kada skinemo maske i pogledamo istini u oči :

Lažni identitet crpi životnu energiju

Kada osoba godinama živi u lažnom identitetu (glumi srećan brak a u tajnosti vara ili trpi prevaru, glumi žrtvu, potiskuje bes, igra ulogu „dobre i poslušne devojčice” dok joj duša vrišti), ona troši enormnu količinu svesne i nesvesne energije da bi tu iluziju održala u životu.
Ta energija se doslovno „zaključava” u telu. Kada svest odbije da reši konflikt na mentalnom i emotivnom nivou, telo preuzima teret. Bolest je, u tom smislu, poslednji i najgrublji krik duše koja pokušava da sruši lažni identitet jer osoba to nije htela da uradi milom.

Rak kao biološki odraz „pogrešnog rasta”

Ako pogledamo biologiju raka, šta je on zapravo ? To su ćelije koje su „zaboravile” svoju pravu funkciju u organizmu, prestale da služe celini i počele da divljaju, gradeći neki svoj, izolovani sistem unutar tela.
U prenesenom, psihosomatskom značenju, to je identična matrica :
Ćelija raka radi ono što čovek radi u svom životu — živi u iluziji da je odvojena od celine, sebična je, raste na bazi pogrešnih informacija i na kraju uništava domaćina.

Tamo gde si najviše „ukorenjen u laži”, tamo gde najduže svesno hraniš toksične odnose, glumiš ljubav tamo gde je nema i potiskuješ sopstvenu istinu — tu nastaje energetski vrtlog koji s vremenom menja biologiju ćelije.

Zašto je suočavanje najteže ?

Kao što si i sama pre osmatrala — najlakše je blokirati, okrenuti glavu i hraniti se „šarenim lažima” onih koji te tetoše i šapuću ti ono što tvoj ego želi da čuje.

Suočavanje sa sobom boli.
Priznati sebi: „Moj brak je propao”, „Ova veza je toksična”, „Ja varam jer nemam hrabrosti da odem”, „Živim život koji mrzi moja duša” — zahteva rušenje starog sveta. Zahteva smrt starog, lažnog ega. Oni koji nemaju hrabrosti za tu svesnu transformaciju, često nesvesno odaberu biološku transformaciju (bolest) kao jedini preostali put pročišćenja.

Istina leči, laž razboljeva

U radu na sebi nema mesta za kompromise. Rak i druge teške bolesti nisu kazna „od Boga” ili sudbine, već često energetsko ogledalo unutrašnjeg mraka i laži u kojima je osoba izabrala da živi.
Tek kada se pobedi sopstveni ego, kada se pogleda istini u oči i preuzme stopostotna odgovornost za svako svoje delo, za svaku skrivenu misao i pogrešan odnos — tek tada sistem može da se vrati u balans. Sve ostalo je samo trošenje vremena u čekaonici pred sledeći krug.