O GNEVU

Budi krotak i nemoj se gneviti, jer je gnev plod egoizma i samovolje dok je, naprotiv, krotost plod smirenog srca i odsecanja samovolje. Kad se neko razgnevi, njegov um gubi razboritost. On usled toga gubi staloženost i pristaje na izgovaranje nedoličnih reči.

Sveti Oci su sve strasti uporeĎivali sa trovanjem, a posebno su sa njim uporeĎivali gnev. Kad je čovek zatrovan, on gubi svoje dostojanstvo i pred svima se pokazuje kao bezumnik, što se takoĎe dešava i kad se razgnevi razdražljiv čovek.

Gospod nam kaže: Nauĉite se od mene jer sam ja smiren i krotak srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11;29). Da bismo zadobili mirnu savest, moramo ugušiti i iskoreniti zver gneva, čije je leglo egoizam.

Kada se dogodi da te neko osuĎuje, bilo pravedno ili usled neodmerenosti, uzdrži se i potisni unutrašnju pometnju, zatvori usta i počni da izgovaraš unutrašnju molitvu. Istog trenutka, videćeš da je zver ugušena! MeĎutim, svaka pobeda podrazumeva borbu. Ukoliko želiš da potčiniš i

iskoreniš strasti, nauči se da zavoliš smirenje i samoprekorevanje. Tvoje strasti he jedino na taj način iščeznuti i biti izbrisane.

Kad te nadvlada gnev, trebalo bi da shvatiš da ga ti pothranjuješ, i da ćeš ga sledećeg puta zateći još snažnijeg. MeĎutim, ukoliko ga na način koji smo već spomenuli ugušiš čim se pojavi, shvatićeš da ga izgladnjuješ, i kad se pojavi sledećeg puta biće slabiji, a zatim još slabiji, da bi vremenom tvoj gnev bio sasvim isceljen.