MORALNOST (MORAL) -    PRVA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Život se rađa u životu i može se razvijati samo tamo, gde ga okružuje život. Svako od nas (iz naivnosti  ili neznanja) može postaviti pitanje, da li je okolni prostor - Kosmos, zemlja, kamenje,  voda, vazduh  i  slično - živ?  Da.  Čovek je svojim umom podelio materiju  oko  njega  na živu  (sve što raste, kreće se, govoreći naučnim jezikom - sve što se, uglavnom, sastoji iz materije koja ima levi smer okretanja, nalazi se u asimetriji) i ustajalu (konzervativnu), neživu (što se vremenom ne menja, osim razaranja, a govoreći naučnim jezikom - što se sastoji od materije koja se okreće u levom i desnom smeru, ima simetričnu građu). Međutim u stvarnosti sve, što nas okružuje, protkano je životom, makar često i ne shvatljivim za nas.

Počnimo od toga, šta nam je svima dobro poznato. Život čoveka nastaje u jajnicima žene i testisima muškarca. Nauka priznaje, da budući čovek postoji u vidu odvojenih polovi­ na - muške i ženske, koje čak pri spajanju u epruveti daju mogućnost stvaranja (formiranja) čovečjeg bića.

Da li se sećate te životnog etape, kada ste bili razdeljeni na dve polovine i postojali u dva različita organizma? Mnogi od vas će odgovoriti sa ne, jer je to bila cela životna etapa razvoja jajčane ćelije i semena. Sve, što ima svoj početak, ima i svoj kraj. Glavno u datom slučaju je istaći, daje to bio naš život, iako nama potpuno neshvatljiv.

Kakvim procesima, čijoj volji  se potčinjavao  naš  život na datoj  etapi? Cikličnim procesima sazrevanja jajne ćelije i semena u organizmu žene i muškarca. Dalje je sve zavisilo

od obostrane (uzajamne) želje za  zadovoljavanjem  seksual­ nih potreba, tj. voljne komponente naših roditelja, ali ne nas samih. I tu mi shvatamo, kakva je velika sreća, da su naši roditelji poželeli  da stupe u polni  akt upravo u to vreme, jer bi se na svetu pojavio neko drugi, a ne mi. Prema tome, naše rađanje potpuno je podvrgnuto „slučajnosti" i ne  zavisi  od nas.

Posle spajanja jajčane ćelije i spermatozoida, počinje pot­ puno nova etapa našeg života. Jajčana ćelija, čiji je prečnik 115-150 mikrona, kreće se u ogromnom Prostoru - falopi- jevim kanalima, a zatim u materici. Dimenzije majčinog organizma mogu  se  uporediti  sa  kosmičkim.  Izražavajući se uobičajenim jezikom, embrion (zametak) u  tom  pros­ toru nalazi sve - mesto za smeštaj, hranu, svuda on izlučuje svoje otpatke. Majčin Prostor obezbeđuje ga sa svime i sve prima od njega. Unutarmaterični razvoj - to je samostalna životna etapa čoveka sa svojim osobenostima, problemima i složenostima. Istina, mi tu ne rasuđujemo, staje živo, a šta mrtvo, mi jednostavno živimo.

I,   na  kraju,   mi   se  pojavljujemo  u  našem   sadašnjem

-    čovečjem obliku. Rastemo i  rasuđujemo - to je živo,  to je mrtvo i slično. Mi jednostavno nismo u  stanju  da svo­ jim umom shvatimo, da se kao i ranije nalazimo u Živom Prostoru, koji se brine o nama, kao i pre, i u kojem treba da izvršavamo neku korisnu funkciju.

Kada čovek proživi njemu  određeni rok, on umire. Šta znači umreti?

Čovek nastaje iz dve polovine u organizmu žene i muškarca. Jajčana ćelija i spermatozoidi treba da „porastu ili sazru", pre nego što napuste mesta svog života i krenu u susret jedno  drugom.  Njihovo formiranje i  rast biće jedna

životna etapa. Njihov odlazak sa mesta „sazrevanja" i njiho­ va pojava na mestu drugih ćelija znači smrt za mlade ćelije. Jer oni „ne znaju" kuda su nestale prethodne ćelije. To je naš

„prvi život i  smrt".

Međutim ispostavlja  se da „umrle"  ćelije  (jajčana ćelija i spermatozoid) produžavaju da žive van mesta svog rasta (života), dok se ne objedine u jedinstvenu celinu.

Stvaranje iz dve  ćelije jedne  označava njihovu konačnu

„smrt" kao samostalnih tvorevina i „rađanje" novog orga­ nizma. Taj organizam se razvija u potpuno drugim „uslovi- ma - prostorima", nego njegovi prethodni „sastavni del ovi". Sada imamo nov život, koji nazivamo unutarutrobni.

Dostigavši „zrelost", mi napuštamo majčinu utrobu. Šta to znači za nas? To označava našu „smrt" za unutarutrobni

-    vodeni  život i  rađanje za suvo-vazdušni  život.  To je  naš

„drugi  život i  smrt".

Kada proživimo na Zemlji određeno vreme, mi „ponovo umiremo". Da li se na tome završava naš život ili pak čovek produžava da živi u nekom drugom obliku? Odgovor na to pitanje daju religija, joga i druga okultna učenja (doktrine). Evo kako stvaranje čoveka i njegovu smrt objašnjavaju ti- betanci.

Tibetanci smatraju, da postoje „tri strukture", koje sačinjavaju trojstvo čovečjeg organizma i ličnosti.

Prva strukturaje „ne ispoljeno (manifestovano) telo apso­ lutne istine", ili fina svest, koja se sastoji iz finih energetskih tokova. Fina svest dospeva u sastav svesti u celini iz sta- dijuma bardo (drugih prostornih nivoa) u centar za slivanje očevih i majčinih embrionskih tečnosti, oduhovljuje embri­ on i  daje temelje njegovom razvoju,  stimulišući  formiranje

„finog tela".  To je  duhovni  deo  čovečjeg bića.

Druga struktura je „fino telo", koje se javlja u prva  dva meseca razvoja embriona i sastoji se iz mnoštva (u raznim tradicijama od 72 hiljade do 13,5 miliona) finih sudova zajedno s finim psihičkim strujama, koje nose „životne suštine", a koje stvara fina svest, kao i tokove-kanale feno­ menalne fine svesti i grube svesti, vezane za čulne organe. To je psihički deo čovečjeg bića.

Treća struktura je „grubo telo" (fizičko), čije se formira­ nje stimuliše „životnim suštinama finog tela". Dalje „životne suštine" održavaju životni tonus organizma. To je  fizički deo čovečjeg bića.

„Fino telo" ponavlja strukturu svesti, koja je preživela stanje bardo u obliku misaonog (mentalnog) tela, a koje predstavlja nerazrušivo jedinstvo individualne svesti kao takve i energetskih tokova - njegovih nosioca (spoljašnja manifestacija života).

Smatra   se,   da   mentalno   telo   ima   razmere   peto-šesto- godišnjeg  deteta,  hrani  se  mirisima i  neometano  (slobodno) se  premešta  kroz  prostor  u  traženju  novog  mesta  rađanja. Otkrivši  takvo mesto,  ono  se kolabira (skuplja)  u energetski ugrušak veličine malog zrna graška i  prodire u centar slivan- ja  muške  i   ženske  embrionske  tečnosti   za  vreme  polnog snošaja  (u  trenutku  orgazma  muškarca).   Zatim   se  dešava nešto  slično  „ispravljanju"  -  obrnuto  pretvaranje  iz  malog zrna  graška  u  čovečji  organizam.  Nešto  obrnuto  dešava  se u  trenutku  smrti.  U  to  vreme  energetski  tokovi,  svest  koju oni pokreću i „životne suštine"  skupljaju se prvo u tri glavna suda koji formiraju „fino telo", zatim u centralnom  sudu i, na kraju,  kolabiraju  se (zgušnjavaju)  u centru čakre srca u ener­ getski  ugrušak.  Nakon tri  dana posle fizičke  smrti  kolapsira- na  (skupljena)  svest  kroz  centralni   sud  i  „otvor  Brahme"

napušta „grubo telo" i tu se realizuje u vidu mentalnog tela, da bi pristupila traženju novog mesta rađanja.

Shodno izloženom, smrt uopšte ne postoji,  ali  može li se u to verovati? Evo staje poznato iz poslednjih naučnih istraživanja po pitanjima rođenja i smrti čoveka. Navodim skraćene citate iz različitih naučno-popularnih članaka, komentarišući ih.

„Godine 1975. otkriven je Fenomen elektrotalasnog fantoma -  tako su naučnici uslovno nazvali dušu čoveka. („Fantom" - precizna zapreminska kopija.  U našem  slučaju to je kopija čovečjeg organizma - Primedba autora) Prvi eksperimenti vršeni su na tankim listovima jasike, koje su cepali popola. Jedan deo su odbacivali, a drugi zračili jakim elektromagnetnim zracima. Kada je list počinjao  da  truli (da se raspada), tada su videli truležnu konturu celog lista, uključujući i odbačeni deo.

(Drugim recima, na list su prenosili veoma  jaku  energiju, koja  ga je,    cirkulišući prema fantomu,    činila   vidljivim.)

Rezultati narednih istraživanja pokazali su: takvi elek- trotalasni fantomi postoje kod svih živih bića. Njihovu po­ javu naučnici su objasnili holografskim efektom. Prema nji­ hovim gledištima, u molekuli žive DNK postoje izvori jakog zračenja, koji ispuštaju solitonske zrake. Solitonski zraci reprodukuju zapreminsku sliku celog molekula. To i jeste solitonski fantom, koji je vidljiv samo u elektromagnetnom polju.

Solitonsko zračenje toliko je jako, da čak deo molekula DNK reprodukuje fantoma celog organizma. Zato kada se biljka, životinja ili čovek lišavaju nekog  svog  dela,  nje­ gov fantom produžava da „živi" kao da se ništa nije desilo. Covek gubi  ruku, a fantom  ruke ostaje.  Eto zašto invalidi

posle operacije odstranjivanja uda još duže vremena osećaj u svoju ruku ili nogu, kao da ih „tupo boli" pri promeni vre­ mena, kao da ih „bole" nepostojeći zglobovi...

Više od toga, živi organizam može da pogine, a njegov fantom ostaje! Istraživanja, sprovedena na elektrotalasnom spektometru u laserskoj sredini, pokazala su, da fantom produžava da živi tačno 40 dana posle smrti, a zatim ga in­ strumenti prestaju da registruju.

(Stop. Kako se  to  dešava:  ranije  se  govorilo,  da  se fan­ tom stvara kao rezultat jakog solitonskog  zračenje  molekula živog  DNK,  a  eksperimenti  potvrđuju,  da fantom  može   da živi još 40 dana bez ikakvih molekula DNK? Postavlja se zakonito pitanje: šta je primarno  -  molekuli  DNK  sa  nji­ hovim  zračenjem,   ili  fantom?   Verovalno,   da   se   naučnici, koji su istraživali tu pojavu, nisu mogli odreći starih materijalističkih predstava  i  da  okarakterišu  sve   tako,   kako su  videli.  A  upravo:  fantom  -  samostalna  živa   tvorevina, koji nema potrebe za solitonskim osvetljenjem  i  živi  sam po sebi-    Primedba    autora.)

Naučnici tu  pojavu objašnjavaju time, što elektrotalasni fantom čovečjeg organizma funkcioniše kao živ. On oseća promenu temperature, pritiska i slično.

(Koliko je potrebno hrabrosti i smelosti, da bi se  prosto reklo, da je fantom - živa tvorevina, u kojoj se sadrži svest čoveka-     Primedba    autora.)

Funkciju elektronskog fantoma u organizmu naučnici po­ vezuju sa „nestvarnim skeletom" - zapreminskom kopijom ili crtežima organizma, koji ukazuju, gde da se smeste jedni ili drugi organi, ćelije, kako i kojim redosledom izvršavati jedne ili  druge funkcije u  organizmu.  Upravo zahvaljujući

elektronskom  fantomu organizam je  sposoban  da obnavlja manje povrede tipa ogrebotina, posekotina.

(Kakva  protivurečnost.  Ranije   se   govorilo,   da  je   nosi­ lac nasledne informacije DNK, pomoću koje se stvaraju belančevine i  organizam  u  celini.  Međutim  iz  prethodnog teksta može se zaključiti, da je sve obrnuto - fantom ukazuje belančevinama, kakve da budu i kakve funkcije da izvršavaju. Naučnici  ne   mogu   čak  pravilno  prikazati   istinu.    Za   ljubav

„ograničenog  materijalizma"   oni  sve   s  nogu  prevrću   na glavu.-  Primedba  autora.)

Naučnici su pedantni ljudi, daj im samo potrebne instru­ mente za istraživanje, oni će istraživati sve što treba. Tako su oni počeli istraživati proces začeća i trudnoće. 1 znate, šta su otkrili? Pre nego se u materici majke pojavi embrion, on već ima fantoma! U početku je to elektronskotalasni oreol, po dimenzijama malo veći od samog embriona.

(Dakle došli smo do istine.  Tibetanci govore  o finim  teli­ mo, svesti, koja ulaze u matericu, pričvršćuju se uz oplođenu jajčanu ćeliju i  počinju da stvaraju fantoma, koji, sa  svoje sirane, stvara fizičko telo čoveka. O tome  govore  i  eksperi­ menti    naučnika.)

Fantom raste brže i prethodi razvoju embriona na nekoliko dana. Na taj način, buduća beba se razvija, formirajući se i dograđujući pod vlastitim elektronskotalasnim fantomom. Beba ga po veličini dostiže tek pred sami porođaj, i oni se na svet pojavljuju istovetnim (jednakim po veličini).

(Dakle ko koga formira: fantom - telo ili telo - fantoma? Najverovatnije,   fantom formira    telo.-   Primedba    autora.)

Istraživani su i slučajevi, kada je dolazilo do prekida trudnoće. Sve interesuje pitanje, šta se dešava s fantomom u tom  slučaju?

Ispostavilo se, da u tom slučaju fantom produžava da živi u materici majke  toliko  vremena,  koliko  bi  trebalo  detetu da se pojavi na svet. Zbog toga mnoge žene posle abortusa dugo osećaju pokrete malog organizma u materici.  U  dane, kada bi trebalo da dođe do porođaja, žene se osećaju posebno loše: osećaju jake bolove u donjem delu stomaka, mučninu, depresiju, koja može izazvati ozbiljne poremećaje psihe i zdravlja. Sve to je izloženo u referatu američkog fiziologa Hermana Hajtija, koji je vršio istraživanja na američkim klinikama od  1979.  do  1994. godine.

{Kada su iz materice istrugali svu  belančevinu,  šta može da da  solitonsko  zračenje  za formiranje fantoma  deteta,  on se razvija, raste i živi oko 8 meseci. Svest je primarna i može postojati i čak se razvijati bez ikakvog belančevinastog no­ sioca-   Primedba   autora.)

U novinama „Argumenti i fakti" broj 44 za 1966. godinu objavljenje članak „Presađivanje duše". U njemu se govo­ ri o raspravi autora članka Pavla Vasiljeva s akademikom, doktorom medicinskih nauka, direktorom laboratorije VNI- IRP Viktorom Hromovim. Akademik priča, da oni u labora­ toriji ne samo vide dušu umrlog čoveka na ekranu specijal­ nog kompjutera, već su počeli daje love (hvataju) pomoću posebnog polja i čak... presađuju u telo drugog čoveka. U tom članku direktno se govori o duši i o tome, da se ona može presađivati u telo, koje ona oživljava.

A sada konkretno: staje duša i kako ona izgleda. „... Na ekranu specijalnog kompjutera ona je  izgledala  kao  biće, koje izdaleka podseća na novorođenče - s  neproporciona­ lnom velikom glavom, sićušnim  telom,  zgrčenim  udovima, koji više liče na ogrizke krila, i... lepezastim repom, koji je u osnovi  vidljiv potpuno jasno,  a zatim,  prema  stepenu  „ uda-

ljavanja " od tela,  sve više se razliva i iščezava,  bukvalno se rastvara  u prostoru ".

Rađanje čoveka nastaje iz tri samostalne „supstance": 1 - duša čoveka, koja stvara materiju u organizmu;

2 - ženska „komponenta"; 3 - muška „komponenta;"

4 - „živi prostor" - materica, gde se formira čovečji or­ ganizam; 5, 6 - ženski organizam, koji svojim energijama i materijom pomaže duši da formira organizam; 7- tako se po­ javljuju muškarci i žene; 8 - kada odžive dodeljeno vreme, ljudi umiru, i duša se oslobađa za novi ciklus utelovljenja.

Tu se uočava podudarnost opisa fine svesti čoveka, kojeg daju tibetanci, s tim, što su videli naučnici na ekranu speci­ jalnog kompjutera.

Ispitivanja duše omogućila su da se razjasni, da se ona može „razlivati" u prostoru do nezamislivih dimenzija.

(Duša, ili svest, ima svojstva proizvoljnog jakog skupljan­ ja i širenja. Ukoliko se čovek nauči da upravlja time, on stiče sposobnosti shvatanja Stvari, saznanja o tome, šta se i gde dešava.-   Primedba   autora.)

U članku Putovanje u drugi svet (AIF                 48-96) opisuje se, kakvi su eksperimenti vršeni u jednoj od laboratorija voj- no-industrijskog  kompleksa.  Pomoću  određenih  materija, koje se pomoću inekcije unose u čovečji organizam, uspeva se koncentrisati  dušu u maloj  zapremini  i,  izdvojivši je  iz tela, uputiti je na putovanje. Međutim pri tom se ističe, da je za izdvajanje  duše  iz tela potrebno  savladati  neku ener­ getsku barijeru.  Ukoliko je energija duše slaba, tada ona ne može izaći iz tela. Ukoliko pak duša, kada izađe iz tela, za vreme putovanja potroši mnogo energije, to će se katastro­ falno odraziti na zdravlje čoveka. Evo kako opisuje početak

„putovanja duše" sam korespondent (dopisnik) AIF.

„Položili su me u sarkofag, koji je veoma podsećao na barokomoru. Pored mene u taj sarkofag je legao i moj pratilac-kontrolor - general Kaliničenko. Dve inekcije, neočekivane i veoma bolne. Svest propada u svetlucavi mrak. Telo se „naježilo" i osećaj smanjio, ali se nije potpuno izgubio. Noge su se „uprle" u zemlju, a glava se nadula do gigantskih razmera i podigla se iznad oblaka. Snažna struja

-    skoro  kao  nalet  vetra  -  iščupala  me je  iz  vlastitog  tela  i odnela u  svet koji je blistao".

Sada nam je ostalo da savladamo poslednje varijante toga, što znamo. Fina svest, ili duša, ima oblik i veličinu mnogo manju od čoveka (u prvom slučaju 5-godišnjeg deteta, a u drugom - novorođenčeta). Ona (duša, fina svest) stvara en-

ergetskog fantoma, u kome se nalaze čulni organi za orijent­ aciju u fizičkom svetu, i koji služi kao „energetski skelet" za građu i upravljanje fizičkim telom.

Fizička smrt čoveka u stvarnosti je „odbacivanje" is­ crpljenog fizičkog tela i produženje života po obliku izme- njene svesti čoveka u okolnom Prostoai (na tibetskom jezi­ ku - barda). Shodno tim pogledima, čovek stalno prolazi kroz cikluse: rađanja, života, smrti, života u obliku svesti i ponovnog rađanja u fizičkom telu.

Šta se dešava tokom ciklusa života i smrti? Radi lakšeg izlaganja i boljeg shvatanja uporedimo Kosmos koji nas okružuje sa čovečjim organizmom (pri  tom  ne zaboravite, da se on sastoji iz duše i tela), a samog čoveka - sa ćelijom, koja se nalazi u tom Organizmu. Susedne „ćelije" su slične nama,- to su ljudi. Druge, koje se razlikuju od vas,- to su zemlja, voda, vazduh, kamenje, biljke, insekti, životinje, planete, Sunce i slično. Kako je ćelijama potrebno vezivno tkivo za „oslonac", tako je nama potrebna zemlja za smeštaj itd. Sami možete pronaći neophodne analogije i upoređenja. Najvažnije u tome je, da svaka ćelija, svaka grupa ćelija itd. izvršava određenu funkciju, neophodnu za ceo organizam, i da za to dobija sve što joj je potrebno za život. Tačno tako treba da živi i čovek. Ali šta se u stvarnosti dešava? Jedan čovek ugnjetava drugog. Celo čovečanstvo ugnjetava svet Prirode, uništava zemlju itd.

Postoj e svaki čovek -  ćelija  u  ogromnom  Organizmu, tada ugnjetavajući svog bližnjeg, mi preko  njega  ugnjeta­ vamo Celinu. Ukoliko  jedna  grupa  ljudi  ugnjetava  drugu, tada preko nje ugnjetava  Celinu.  Ukoliko  je  čovečanstvo radi svojih ciljeva, koji  nisu vezani za ishranu,  uzoralo zem­ lju za uzgoj  duvana,  iseklo  šume za sađenje  pšenice  u  svrhu

proizvodnje alkohola, istrebilo životinje, unakažava nedra zemlje buševinama (rudnicima), vrši nuklearne probe - ono ugnjetava Celinu. Rezultat je da mi tokom svojih životnih ciklusa (rađanje, život i smrt) nepovoljno delujemo na taj Ogromni Živi Organizam, čije je ime - BOG. On, sa svoje strane, del uje na nas. Tako se javlja karmička aktivnost i, kao posledica,- odgovor na nju. Pri čemu nastaje individu­ alna karma, karma socijalne grupe, naroda, države i celog čovečanstva. Dodajem, sve to se „preliva" iz jednog našeg života u naredni.

Razmotrimo pojam karme i njen uticaj na čoveka.

VLASTITA ILI INDIVIDUALNA KARMA

Stvara se iz dva oblika: karme stečene u prošlim životima i zarađene u tekućem životu.

U „Joga-Sutrama" Panatdžali postoji klasifikacija indi­ vidualne karme u zavisnosti od nagomilanog životnog iskustva. U vezi s tim individualnu karmu dele na „crnu, belo-crnu, belu i ni belu-ni crnu".

Najgora od sve četiri karme - crna - stiče se u procesu nemoralnog, zločinačkog života (tj. pri prisustvu krajnje ispoljenog egoizma kod čoveka). Kleveta, egoističke intrige, koje imaju za cilj rušenje plodova tuđeg rada, ponižavanje čestitih ljudi, vređanje, krađa, čine „spoljašnju" crnu karmu.

„Unutrašnja" - umna - crna karma obuhvata takva  stanja duše, kao što su skepticizam, koji ne vodi prema znanju, bezbožnost, ljutita upornost u neznanju, zavist i slično.

Slična misaona negodovanja (revolti, protesti), „šireći se" kroz Prostor u vidu blesaka vraćaju se svom izvoru i u njemu izazivaju dejstva, koja je on želeo drugome.  (Ne osuđujte i

nećete biti osuđivani. Ne kopaj jamu drugom, sam ćeš u nju upasti. Ne pljuj u bunar, sam ćeš iz njega piti.)

Bela karma - rezultat dobronamernih dela (postupaka), koja podstiču jačanje Prostora. Pri povratku u svoj izvor oni ga jačaju, donose mu blaženstvo i uspeh.

Belo-crna  karma  stvara se usled  nagomilavanja dobrih i zlih dela u odnosu prema drugim ljudima, živim bićima, Planeti -  a to  znači,  prema  ćelom  Prostoru.  U  zavisnos­ ti od sume (ukupnog broja) navedenih dela, čovek ima odgovarajuću sudbinu. Nešto mu polazi za rukom, a nešto ne. Stoje više blaženih dela, time se u čoveku bolje formira sudbina, i obrnuto.

Ni bela-ni crna karma opisuje se kao delatnost putujućih isposnika (pustinjaka), koji borave u svom poslednjem tele- snom ovaploćenju (utelovljenju). Međutim taj oblik karme može se primenjivati  i  u  svakodnevnom  životu,  ukoliko se odnosi na posao kojeg ste sami naručili ili odabrali i ne vežete se za njegove plodove.

Porazgovarajmo o tome, kako se ispoljava karma. Mi već znamo, da karma predaka del uje na nekoliko pokolenja, dok se potpuno ne iscrpi. A kako deluje karma zarađena u tom životu - bela ili crna?

Shodno „Joga-Sutrama" Panatdžali proces karmičkog odgovora odvija se različito. Odgovor može da „drema" u Prostoru sve dotle, dok se stvore povoljni uslovi za njego­ vo ispoljavanje. Taj oblik karme naziva se „dremajućom". Na  primer,  čovek je  u  sebi  (po  prirodi)  veoma  agresivan i stalno ugnjetava bliske ljude. Na kraju krajeva njima to dosadi; neko od njih, ne izdržavši sledeću pakost, počinje da ga udara time, što mu je došlo pod ruku. Poznato je mnogo slučajeva, kada su se u zatvoru jedni ljudi izrugivali nad dru-

gim. Kasnije, pri neočekivanom susretu, uvređeni su unaka- zivali te koji su ih vređali.

Čovek je prema Prostoru napravio prestup, ali je kasnije svojim dobrim delima izazvao blažen odnos prema sebi; dolazi do slabljenja karmičkog  odgovora  za  taj  prestup. Taj oblik karme naziva se „oslabljenom" karmom. Na pri­ mer, ljudi koji su imali saobraćajni udes, pri čemu su jedni zadobili teške povrede, a drugi su se izvukli samo sa lakšim povredama ili su samo preplašeni.

Najtipičnija varijanta karmičkog odgovora je, kada čovek posle napravljenog prestupa posle izvesnog vremena na sebi oseti njegovo povratno dejstvo u vidu neuspeha, pogoršanja zdravlja i slično. Taj oblik karme naziva se „potpuno izraženom"  karmom.  Posebno jako  kažnjava  se  abortus

-   boluje sama žena, pogoršava se situacija u porodici.

I, na kraju, postoji takva varijanta karmičkog odgovora, kada se proces povratnog dejstva odlaže na izvesno vreme zbog toga, što trenutna situacija podstiče ispoljavanje jačeg karmičkog duga - kako pozitivnog za čoveka, tako i nega­ tivnog. Čim se završi dejstvo tog karmičkog odgovora, pono­ vo se aktualizuje ranije prekinuti odgovor. Taj oblik karme naziva se „prekinutom". Kao primer sećam se slučaja iz jednog filma. Mladi čovek iz siromašne porodice družio se s dečacima iz bogatih porodica. Njega su uvukli u loš posao i svu krivicu svalili su na njega. U zatvoru, gde je dospeo, nad njim su se jako izrugivali. To je u njemu stvorilo jaku želju da se osveti „bogatašima". Kada je izašao na slobodu, počeo je da ostvaruje svoj plan, ali je bio „otpisan" i ponovo mu je podmetnuto. Ponovo zatvor, isti zatvorenici. Na kraju je mladić izvršio samoubistvo. Da nije imao želju da se osveti svima koji su ga vređali, da im je oprostio, tada ga ne bi sti-

gla karma. Međutim on to nije shvatio i informacija uvrede stvorila je sve neophodne preduslove za karmički odgovor.

Da bi izbegli karmu, treba da se u moralnom smislu pro- menite - da u svesti postanete sasvim drugi čovek, s drugim karakterom. To je jedini put rada sa karmom.

Razjasnili smo, da postoji raznolikost karmičkih od­ govora. Razmotrimo, kako oni utiču na sudbinu i zdravlje čoveka.

KARMIČKI ODGOVOR I NJEGOV TRAG U PAMETI ČOVEKA

Dakle, razjasnili smo, da posle postupka čoveka sledi karmički   odgovor  Prostora.   Po  pravilu,   karmički   odgovor u životu čoveka predstavlja jedan ili drugi događaj koji  se pamti (strah kada ugleda vatru, ukoliko su pred njim spalili živog čoveka; strah kada ugleda nož, ukoliko je od noža pretrpeo  ozbiljnu  traumu;  pojačani  osećaj   nepravde,   kada su  ga  ponižavali  itd.).  Taj  događaj  ili  osećaj  „taloži  se"  na

„prostorno-vremenskim  nivoima"   svesti   (uma)  čoveka  i pri  odgovarajućim uslovima (u zavisnosti  od toga,  u kom životu se desio događaj; u kom periodu - pred samu prošlu smrt,  u  utrobnom  razvoju,  za  vreme  porođaja,  u  periodu novorođenčeta - bebe, mladosti itd.) jako utiče na sudbinu, ponašanje i  zdravlje  čoveka.  Na primer,  mlada žena je za pobačaj  dobila karmički  odgovor u  prošlom životu - živa je spaljena na lomači.  Izgleda kao  daj e karmički  incident iscrpljen,   ali  na  „prostorno-vremenskim  nivoima"  svesti (uma) čoveka ostao je jak „trag" (ja to nazivam „psihičkom stegom"),  koji je  pri  odgovarajućoj  situaciji  (kada  ugleda plamen) uzbuđivao i menjao ponašanje žene. Jer um čoveka

sastoji se iz mnoštva „prostorno-vremenskih nivoa", koji su se nagomilali u prošlim životima.

Zato nije dovoljno odraditi svoj karmički dug. Važno je pronaći  u  svojoj   memoriji  (kartografiji   psihičkog  prostora)

„karmički trag" i shvatiti ga (izvesti iz podsvesti u svest). Samo u tom slučaju potpuno ćete se očistiti od prošle karme, i ona će prestati da utiče na vas. Za čišćenje memorije (kar­ tografije psihičkog prostora) odgovaraju različiti metodi: holotropna terapija, rebifing, hipnoza, dianetika i slično.

Nauka, koja objašnjava čoveku kako treba da sadejstvuje s Prostorom-Bogom, da ne bi zaradio (stekao) karmu, je re­ ligija s njenim moralnim zapovestima. Religija (kod indusa

-joga ) je propisivala svakom čoveku, porodici,  narodu da radi  tako,  da nanosi  minimalnu  štetu  Bogu  (Prostoru koji nas okružuje) i maksimum dobra čoveku, porodici, narodu. Biblija (Kuran, Talmud) je upravo takvo uputstvo u kome je opisano, kako je Bog bio blagonaklon prema narodima, koji su  se  pridržavali  njegovih  zapovesti,  i  kako je  kažnjavao neposlušne.  To je  detaljnije  izloženo  u  induskim  Svetim knjigama. Za nas je važno to, da zbog pravilnih međusobnih odnosa s Prostorom moramo pravilno da kontaktiramo jedan s drugim - muškarci  sa ženama, bogati  sa siromašnim, je­ dan narod s drugim narodom. To znači pridržavati se moral­ nih  zakona.  Pored  toga,  svaki  čovek treba  da  se  pažljivo odnosi  prema „neživom"  okolnom  prostoru:  zemlji  (kako može zemlja biti  neživa, ukoliko na njoj  rastu biljke,  žive životinje,  ona to  sve stalno reprodukuje),  njenim  nedrima, mineralnom, biljnom i životinjskom carstvu. U svemu treba da vlada harmonija.  Ukoliko  se to ne poštuje, tada čitavo čovečanstvo boluje (što se i uočava), javljaju se  problemi u svakoj  državi (i to se dešava), postoje problemi u svakoj

socijalnoj grupi (i to se dešava), vlada neshvatanje između muškaraca i žena, u porodici, i svaki čovek i porodica pate od nečega. Bez rešavanja pitanja o pravilnom sadejstvu s Prostorom u dimenzijama jednog čoveka, porodice, grupe, naroda i slično nemoguće je kvalitetno ozdravljenje, a svet- ska medicina je osuđena na potpuni neuspeh.

U religioznim knjigama u vezi s tim, da u davnim vremen­ ima nije bilo jakih ekoloških intervencija čoveka u Priro­ di, date su samo moralne preporuke za sadejstvo čoveka s Prostorom. Danas pak moralnim preporukama treba dodati ekološke preporuke - razuman odnos prema Zemlji i svemu, što postoji na njoj. Svaki čovek je dužan da rešava ekološke probleme: oko kuće, u gradu i oko njega, u svojoj zemlji (državi). Neki istaknuti naučnici smatraju, daj e čovečji um

-    glavni zaštitnik majke-Zemlje. Njegova aktivnost treba da na planeti Zemlji formira „sferu razuma". Međutim svedoci smo ispoljavanja čovečjeg egoizma, koji uništava planetu i sve živo na njoj.

Dakle, krug pitanja koja se rešavaju na tom nivou deli se na tri grupe: odnos prema Prostoru uopšte; odnos prema lju­ dima; odnos prema zemlji, biljkama, životinjama i slično.

Primer. „Imam 61 godinu. Moje bolesti su: kamen  u žuči, pankreatitis, holecistitis, polipi u debelom crevu, gljiv­ ice na desnoj nozi (20 godina), gubitak sluha na desnom uhu (gluvoća 12 godina), jak šum u ušima, osteohondroza, hronični gastritis, vegeto-vaskularna  distonija  (18  godi­ na) posle smrti majke. (Nabrojane su posledice stihijskog života.)

Tokom 18 godina lečio sam se u Tuli i Moskvi, gde sam dopunski od tableta ogluveo na desno uho. Dobio sam 11 grupu invalidnosti. Za 18 godina lečenja popio sam nekoliko

kilograma tableta i  ništa  nisam  izlečio.  (Naivno  je  misliti,  da će vas bilo  ko  izlečiti,  posebno  savremeni  lekari  i farmaceu­ ti. To je njihov posao, njihova zarada.  Sto  više  bude  bolesn­ ika, tim je unosnije za lekare i farmaceute. Sto su ozbiljnija oboljenja, složenije  operacije,  presađivanje  organa  i  tako dalje,   tim  više  zarađuju  lekari.  A  medicina  se  sada plaća.)

Nabavio sam Vaše knjige. Od tada je počelo moje ozdrav­ ljenje. Počeo sam piti svež urin uveče od 200 do 400 grama, a kada sam gladovao 36-42 sata, tada sam ispijao sav dnevni urin. Disanje „sreće" vežbao sam po 10-15 minuta,- više nisam mogao, stezalo mi je glavu  i grudi, čak  mi je bilo teško da dišem. (Tako se aktivira psihička stega. Nju treba obavezno izbaciti napolje.) Imao sam jake krize, ali posle 8 meseci sam vaskrsnuo (povratio se u život).

Smršao sam 12 kilograma, sada je za mene bilo koje godišnje doba prelepo - zavolio sam nebo, zemlju, ptice, prirodu. (Kada je čovek bolestan, tada se vremenski periodi tokom godine, koji provociraju njegove bolesti, shvataju kao psihološki mračni.) Lakoća u telu. Volim da plešem, čak ni mladi ljudi ne mogu tako da plešu kao ja. Gljivično oboljen­ je sam zaustavio. (Natapanje mesta obolelih od gljivičnog oboljenja tokom celog dana treba da izleći to  oboljenje.) Kosa mi je potamnela. Oči su mi na hladnoći prestale da suze i bolje vidim na daleko, polna snaga mi je u normali, prošla je osteohondroza. Boja lica mi se poboljšala (svakog dana uveče masiram lice urinom)". (Kakav delija - koristi kozmetičke efekte urina.  Primenite  saunu,  očistite  orga­ nizam  i  biće te još zdraviji.)

KAKO PRAVILNO SADEJSTVOVATI S PRO­ STOROM - BOGOM

O Ja sam Gospod, Bog tvoj, da ne bude kod tebe drugih bogova pred licem Mojim.

Odnosite se prema Prostoru, prema svemu što vas okružuj e (ljudima, zemlji, životinjama, biljkama, građevinama i slično), kao prema ispoljavanju Jedinog i Velikog.  Re­ zultat je da će vaša svest biti jedinstvena, celokupna, a ne rasparčana.

O Ne pravi  sebi  idola  (kumira)  i  nikakve  slike  toga,  što je gore na nebu, i što je dole na zemlji, i  što  je  u  vodi  ispod zemlje; ne klanjaj im se i ne služi im, jer sam Ja Gospod, Bog tvoj, Bog revnitelj  (ljubomorni),  koji  kažnjava  decu  za  kri­ vicu očeva do trećeg i četvrtog kolena, koji Me mrze, i dajem milost do hiljadu kolena onima koji Me vole i pridržavaju  se Mojih    zapovesti.

U toj zapovesti navodi se, na koliko pokolenja može de- lovati negativna i  pozitivna karma.  Ona pokazuje,  koliko je svaki čovek odgovoran za svoja dela pred Prostorom. Stvarajući idola u svom umu, čovek stvara stranog  misa­ onog fantoma idola (kumira) u Prostoru, koji je nesvojstven, stran i rušilački za Celinu. Upravo zbog toga javlja se jedna od najjačih karmičkih kazni.

Služenje svakodnevnom molitvom jedinom Bogu, posvećivanje plodova  svog rada Njemu jedinom  - najveća je služba čoveka na Zemlji.

© Ne izgovaraj ime Gospoda, Boga tvog, bez potrebe, jer Gospod ne ostavlja bez kazne nikoga, ko izgovara njegovo ime  bez potrebe.

Ta zapovest ukazuje, koliko je ozbiljno misaono opštenje čoveka s Prostorom. Ne treba ga „misaono trzati" zbog sit­ nica. Dobro razmislite i sve izvagajte, pre nego mu se ob­ ratite.

O  Zapamti  subotnji  dan,  da  bi ga posvećivao;  šest dana radi i čini (u njima)  razna tvoja dela,  a sedmog dana - subo­ ta Gospodu,  Bogu tvom: ne čini tog dana nikakva dela ni ti, ni sin tvoj,  ni kći tvoja, ni rob tvoj,  ni robinja tvoja,  ni (vo tvoj, ni magarac tvoj,  ni bilo ko) stoka tvoja,  ni došljak, koji je  u  h>ojim prostorijama; jer je  za šest dana  Gospod stvorio nebo i zemlju,  more  i sve,  što je  u njima,  a sedmog dana je počinuo; zato  je  Gospod blagoslovio  subotnji  dan i  posvetio

ga-

Veoma važna zapovest, koja ukazuje na to, ukoliko čovek posveti jedan dan u nedelji predanom služenju Bogu, tada će to izazvati pozitivan odgovor s njegove strane.

Ta zapovest ne znači jednostavno odmor, prazno provođenje vremena. Ne, to je posvećivanje sebe u celini Gospodu - molitvom, radom za opšte dobro, pomoći onima, kojima je potrebna.

KAKO PRAVILNO SADEJSTVOVATI S  LJU­ DIMA OKO VAS

O Poštuj oca tvog i majku tvoju, (da bi ti bilo dobro i) da bi se produžili tvoji dani na zemlji, koju Gospod, Bog tvoj, daje  tebi.

Preko roditelja ostvaruje se životna i karmička nasled- nost. Ukoliko se budemo pozitivno odnosili prema osnovi tog procesa, tada ćemo postići sve pozitivno u sadašnjosti i budućnosti.

© Ne ubij.

Tu zapovest treba razmatrati mnogo šire. Na primer, abor­ tus je iste težine, kao i ubistvo odraslog čoveka. Život nam daje Prostor-Bog za naše specifične ciljeve. Aktom ubistva mi se mešamo u Njegov posao, zamisli. Za to sledi najjači karmički odgovor kako samom ubici, tako i njegovoj deci.

©  Ne  vrši preljubu.

Preljuba, kao najjača od želja, ne omogućava čoveku da predano služi Gospodu. Ona stvara lažni ego. Osetljivi um čoveka postaje nekontrolisan i vuče celo telo da vrši prestup na bazi preljube.

©  Ne kradi.

Ta zapovest ukazuje na želju sticanja materijalnih dobara. Znači, čovek u potrazi za njima gubi iz vida Gospoda, koji ga obezbeđuje svim što mu je potrebno. Želja za krađom, nezadovoljstvo svojim materijalnim položajem izaziva odgovarajuće misaone oblike, koji se negativno ispoljavaju na ekologiju Prostora-Boga, a isto tako stvara negodovanje (protest) u umovima pokradenih ljudi, što takođe nije svoj­ stveno za ekologiju Prostora-Boga.

©  Ne svedoči  lažno protiv  bližnjeg svog.

Svedočeći lažno, čovek izaziva negodovanje postrada- log. Sve to odražava se na harmoniju Prostora-Boga, a to znači, pojačava karmički odgovor. Da do toga ne bi došlo, pridržavajte se te zapovesti.

O Ne poželi kuću bližnjeg svog; ne poželi ženu bližnjeg svog, (ni polja njegovog,) ni roba njegovog, ni vola njegov­ og, ni magarca njegovog, (ni bilo koje stoke njegove,) ništa, što ima bližnji tvoj.

Ta zapovest ukazuje na materijalne želje koje razlazu ličnost čoveka. Priziva tome, da čovek jednostavno živi i dobij a to, što zaslužuje. Materijalno zaklanja dušu od Boga, čini čoveka nesrećnim. Ma koliko da imate imovine, sve­ jedno je malo.

Želja za materijalnim dobrima i nezadovoljstvo svojim položajem izaziva jake poremećaje u harmoniji Prostora- Boga.

Moralnost - prvi i glavni zakon života i zdravlja čoveka. Mnogo se promenilo od vremena Starog i Novog Zaveta, ali to nije uticalo na moralnost. Ispostavilo se da su moralni zakoni večiti. Svako pokolenjeljudi, svaki konkretni čovek susretao se s njima. Od toga, kako se oni izvršavaju, zavisi život, blagostanje i zdravlje čoveka.