ZABLUDA O SOLI (JAKO BITNO PROČITATI)
Želim detaljnije da objasnim još jednu laž, odnosno poluistinu koju nam serviraju decenijama. Da napomenem da ja svoje znanje ne crpim sa neta po principu “copy and paste” već iz mnogobrojnih pročitanih knjiga, zvaničnih i nezvaničnih studija i iskustva, naravno (ne možete znati koje je vino dobro, ako ne probate loše 😉). Ako pročitate tekst do kraja, biće vam jasno, zašto je prva stvar koju dobijete kada odete u Hitnu pomoć, infuzija (koja ne sadrzi Tuzlansku, vec nerafinisanu so).
Dobila sam par kritika i komentara, pokušaja da me isprave ili okrive. Kako god, svi oni greše, a ja cu vam detaljno objasniti i zašto.
NAPOMENA: za farmako-botove staviću izvore i reference na dno teksta tako da ne moraju odmah kandže pokazivati. Pre otvaranja usta i bilo kakve kritike, poželjno je da se posavetuju sa lekarom.
Neki su pominjali da je nasa Tuzlanska so najbolja. Pitali odakle solane na Himalajima ili gde se kopa keltska so….da je Tuzlanska so dobra jer je jodirana.Neki kažu da “osećaju” da je Tuzlanska so bolja i da ih osećaj nikada ne vara. Znači, ništa od prethodno pomenutog nije zasnovano na znanju.
Ovako….ako je naša, nažalost ne mora da znači da je dobra. Za mape rudnika soli, molim vas da ukucate na Google, za sve one koji se preko njega informisu…ili modernije preko AI.
Znači nije bitno odakle je, već da li je hemijski preradjena, odnosno RAFINISANA! A Tuzlanska so jeste! Poznata Tuzlanska rafinerija. Samo ime vam kaže sve.
Pod terminom rafinisana u kontekstu soli podrazumeva se da su u procesu prerade uklonjeni gotovo svi drugi minerali i primese, tako da ostaje skoro čist natrijum-hlorid (NaCl). U hemijskom smislu, rafinacija znači "prečišćavanje". Kada se so rafiniše, dešava se sledeće:
Gubitak pratećih minerala:
Prirodni izvori soli (poput morske vode ili podzemnih naslaga) sadrže i druge minerale kao što su magnezijum, kalcijum, kalijum i sulfati. Tokom rafinacije, ovi minerali se namerno odvajaju jer oni mogu promeniti boju, ukus ili ubrzati zgrudvavanje soli.
Visok procenat čistog NaCl:
Krajnji rezultat je bela so koja sadrži preko 99% čistog natrijum-hlorida. Kod nerafinisanih soli (poput sive morske soli ili roze himalajske soli), procenat NaCl je obično malo niži (oko 95–98%), jer preostali procenat čine upravo ti prirodni minerali koji joj daju specifičnu boju i blaži ukus.
Hajde da ostavimo po strani zvanične medicinske priručnike i pogledamo ono o čemu se priča u holističkim, alternativnim i nezvaničnim krugovima – zašto ljudi koji se bave prirodnim zdravljem toliko cene nerafinisanu so (poput keltske, morske i himalajske) i šta ona zapravo radi u telu što obična so ne može.Evo šta se ističe kao ključna korist nerafinisane soli kada se posmatra van zvaničnih okvira:
1. Energetska i ćelijska hidratacija
U holističkoj medicini se smatra da nerafinisana so, zahvaljujući tome što je nastala prirodnim putem (sušenjem na suncu i vetru poput keltske, ili pod pritiskom planina poput himalajske), zadržava "živu" kristalnu strukturu.
Kada unesete čisti NaCl, telo doživljava šok jer je to izolovan molekul. Telo mora da troši sopstvenu energiju i vodu iz ćelija da bi obradilo taj veštački koncentrat.
Nerafinisana so se u telu ponaša kao kompletan elektrolit. Ti prateći minerali, iako u tragovima, služe kao "ključevi" koji pomažu natrijumu da uđe u ćeliju na prirodan način, donoseći hidrataciju unutar same ćelije, umesto da samo zadržava vodu u krvotoku (što radi obična so).
2. Sinergija elemenata (Zakon celine)
Nezvanični izvori i zagovornici prirodnog zdravlja često naglašavaju da priroda nikada ne stvara izolovane elemente. Keltska so sadrži minerale u potpuno istom odnosu u kakvom se oni nalaze u našoj krvnoj plazmi i plodovoj vodi. Ti minerali u tragovima deluju sinergijski – oni balansiraju jedni druge.
Čist NaCl je "agresivan" za organizam, dok je siva ili roze so u ravnoteži sa našom unutrašnjom biologijom.
3. Alkalizacija i detoksikacija
Dok se rafinisana so tokom prerade tretira hemikalijama i izbeljivačima (kako bi bila savršeno bela i sipkava), nerafinisana so ostaje netaknuta.
U alternativnoj medicini se smatra da:
Keltska so pomaže u izbacivanju viška kiselina iz tela i održavanju optimalne pH vrednosti.
Pomaže rad nadbubrežnih žlezda koje su hronično iscrpljene kod modernog čoveka zbog stresa (tzv. adrenal fatigue). Ljudi koji pređu na keltsku so često prijavljuju stabilniji nivo energije tokom dana.
4. Odsustvo opasnih aditiva
Ovo je vrlo opipljiva korist o kojoj se retko priča na zvaničnim mestima. Da bi rafinisana so bila uvek sipkava, u nju se dodaju antizgrudvivači poput kalijum-ferocijanida (E536) ili aluminijum-silikata. Iako su zvanično proglašeni bezbednim u malim količinama, u krugovima prirodne medicine se ovi teški metali i jedinjenja smatraju toksičnim za mozak i nervni sistem na duže staze.
Kod keltske soli toga nema – ona je često prirodno vlažna i lepi se, upravo zato što je čista priroda.
Narativ da je so generalno loša i "beli neprijatelj" nastao je pre nekoliko decenija, kada je medicina tražila glavnog krivca za eksploziju kardiovaskularnih bolesti i visokog pritiska u modernom svetu.
Umesto da se ukaže na razliku između prirodne i prerađene soli, cela kategorija je stavljena u isti koš.
Evo zašto je današnji zvanični narativ takav, a zatim i šta se tačno dešava u telu kada se unosi isključivo čista, rafinisana kuhinjska so.
Zašto je narativ postavljen tako da je svaka so "loša"?
Ujednačavanje zbog masovne potrošnje:
Zvanične zdravstvene institucije kreiraju preporuke za opštu populaciju koja se uglavnom hrani industrijskom hranom. Pošto preko 75% soli u modernoj ishrani dolazi iz prerađevina (grickalice, suhomesnati proizvodi, brza hrana), gde se koristi isključivo najjeftinija, visoko rafinisana so, najlakše je bilo reći: "Smanjite so generalno."
Ignorisanje holističkog pristupa:
Zvanična medicina posmatra telo kroz izolovane parametre. Za nju je natrijum-hlorid uvek samo natrijum-hlorid, bez obzira na to da li je izvučen iz laboratorije ili iz okeana. Razlika u strukturi, energetskoj vrednosti i pratećim elementima (koju naglašava prirodna medicina) se ne priznaje jer je teže izmeriti je standardnim farmaceutskim studijama.
Profitna industrija:
Edukacija ljudi o važnosti mineralnog balansa i prirodne soli ne donosi profit velikim prehrambenim i farmaceutskim korporacijama. Mnogo je profitabilnije prodavati rafinisane proizvode, a potom lekove za pritisak koji nastaje kao posledica takve ishrane.
Šta se tačno dešava u telu od čiste kuhinjske soli?
Kada u organizam konstantno unosite izolovano jedinjenje od ~99% NaCl (čistu kuhinjsku so), telo to ne prepoznaje kao hranu, već kao hemijski šok i pretnju po unutrašnju ravnotežu (homeostazu). Evo detaljnog procesa šta se tada dešava na ćelijskom nivou:
1. Otimačina minerala iz sopstvenih rezervi (De-mineralizacija)
Da bi telo uopšte moglo da metaboliše i neutrališe tako agresivan, izolovan molekul čistog natrijum-hlorida, ono mora da ga uravnoteži sa drugim mineralima. Pošto ti minerali (magnezijum, kalijum, kalcijum) nisu stigli zajedno sa solju (jer su rafinisanjem uklonjeni), telo je prinuđeno da ih krade iz sopstvenih organa, kostiju i tkiva. Dugoročno, konzumiranje rafinisane soli vas zapravo ostavlja bez ključnih minerala.
2. Ćelijska dehidratacija (Ćelije "žedne", a tkiva otiču)
Čist natrijum-hlorid ima ogroman osmotski pritisak. Kada dospe u međućelijski prostor, on agresivno izvlači vodu iz unutrašnjosti samih ćelija kako bi se razblažio.
Rezultat je paradoks: vaše ćelije unutra dehidriraju i pate, dok se sa spoljne strane ćelija (u tkivima) nakuplja višak vode. Zato se javljaju podočnjaci, oticanje nogu, zglobova i osećaj težine.
3. Grčenje krvnih sudova i skok pritiska
Kada ćelije krvnih sudova ostanu bez vode i magnezijuma (koji opušta mišiće), zidovi kapilara i arterija postaju kruti i zategnuti. Telo, u pokušaju da ispere taj višak izolovanog natrijuma iz krvotoka, zadržava ogromnu količinu tečnosti u venama. Povećana količina tečnosti u krutim, zgrčenim krvnim sudovima stvara ogroman pritisak – i tako nastaje hronična hipertenzija (visok pritisak) koja opterećuje srce.
4. Opterećenje bubrega i stvaranje kamenca
Bubrezi moraju da rade "u crvenoj zoni" kako bi stalno filtrirali i izbacivali ovaj neprirodni višak čistog NaCl. Pošto telo pokušava da neutrališe kiselost koju rafinisana so izaziva, ono troši kalcijum iz kostiju. Taj slobodni kalcijum, u kombinaciji sa opterećenim bubrezima, često završava kristalizacijom – odnosno stvaranjem kamenca u bubregu.
5. Toksični koktel aditivaKuhinjska so nije samo čist NaCl, ona sadrži i hemijske aditive (antizgrudvivače) koji sprečavaju da povuče vlagu iz vazduha. Aluminijum-silikat ili ferocijanidi se u telu ponašaju kao toksini. Tokom godina, ovi aditivi opterećuju jetru i nervni sistem, jer telo ne poseduje prirodne mehanizme da ih lako eliminiše.
Zaključak: Čista kuhinjska so deluje kao izolovani hemijski agens koji narušava unutrašnju hemiju tela, dok prirodna, nerafinisana so (keltska, himalajska) predstavlja živi kompleks elektrolita koji hrani ćeliju i podržava prirodne funkcije organizma bez izazivanja krize u telu.
Ideja da ćemo unositi dovoljno joda samo zato što koristimo jodiranu so u kuhinji prosto ne funkcioniše u praksi, i to iz čisto hemijskih i logičkih razloga.
Jod je izuzetno nestabilan element.
Evo šta se zapravo dešava sa jodom u rafinisanoj soli i zašto organizam na kraju ne dobije skoro ništa:
1. Isparavanje (Sublimacija) tokom stajanjaKalijum-jodat (ili kalijum-iodid) koji se veštački dodaje u rafinisanu so počinje da propada i vetri onog trenutka kada se pakovanje otvori, a proces se drastično ubrzava ako u vazduhu ima vlage ili ako je so izložena svetlosti.
Istraživanja pokazuju da obična kuhinjska so, ako stoji u otvorenoj posudi ili slaniku na stolu, izgubi i do 90% svog joda u roku od godinu dana. Čak i u zatvorenoj ambalaži na policama prodavnica, količina joda vremenom opada. Kada so stigne u vašu supu, ona je već uveliko "prazna".
2. Termička obrada tokom kuvanja uništava jod
Najveći gubitak se dešava na šporetu. Jod izvetri i nestane kada se izloži visokim temperaturama.Ako posolite vodu na početku kuvanja (dok kuvate supu, pasulj ili krompir), visoka temperatura i vodena para bukvalno odnesu veći deo joda u vazduh. Do trenutka kada sednete da jedete, u hrani ostaju samo natrijum i hlor, dok je jod ispario.
3. Zvanična statistika vs. Stvarni život
Zvanične preporuke kažu da je pola kašičice jodirane soli dnevno dovoljno za štitnu žlezdu. Ali te računice su pravljene u laboratoriji, na sveže jodiranoj soli koja tek izađe iz fabrike. Niko u institucijama ne računa koliko je joda vetrilo u magacinu, u prodavnici, u vašem slaniku i tokom kuvanja. Novije nezavisne studije pokazuju da preko 50% kupovnih soli u prodavnicama uopšte ne ispunjava norme po količini joda, jer je on već ispario dok je stigao do kupca.
Kako onda uneti jod ako koristimo keltsku ili himalajsku so?
Pošto je veštačko jodiranje rafinisane soli neefikasno (a usput unosite čist NaCl sa aditivima), mnogo je logičnije i zdravije preći na nerafinisanu so, a jod unositi iz prirodnih, živih izvora gde je on stabilan i vezan za druge molekule:
Morske alge (Kelp): Najbogatiji prirodni izvor joda na planeti. Samo malo kelp praha u ishrani obezbeđuje sve potrebe za jodom.
Morska riba i plodovi mora: Plodovi mora sadrže prirodni, organski jod koji ne vetri kao onaj iz industrijske slanice.
Domaća jaja i mlečni proizvodi: Pod uslovom da su životinje pasle na zemlji bogatoj mineralima.
Kapi joda (npr. Lugolov rastvor ili Nascentni jod): Mnogi ljudi u holističkim krugovima koriste čisti tečni jod kao suplement, jer tako tačno znaju koliko su uneli, bez potrebe da opterećuju telo tonama rafinisane soli.
Oslanjanje na belu, rafinisanu so kao izvor joda je iluzija. Telo od nje dobija samo agresivan natrijum-hlorid i hemiju protiv zgrudvavanja, dok ključni nutrijent (jod) završi u vazduhu iznad šporeta
Reference:
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5328355/
https://www.health.harvard.edu/.../cut-salt-it-wont...
Knjiga "Salt Your Way to Health" (u prevodu: Solju do zdravlja) od Dr. Devida Braunštajna (Dr. David Brownstein)
Knjiga: The Salt Fix" (u prevodu: Rešenje za so / Zabluda o soli) od Dr. dr Džejmsa DiNikolantonija (Dr. James DiNicolantonio)
Objava Ivana Komlenovic
bglavac
vanessa
