Kasno se vraćala kući. Do kuće ima dosta pješaćenja, a put vodi pokraj groblja. Ništa neobično. Svi tuda prolaze. Nitko ti neće nauditi. Godinama prolazi tako i sve je u redu. Ali danas je nešto drugačije. Boji se. Ni sama ne zna zašto ju je obuzela nelagoda. Zastajkuje. Kad ugleda čovjeka kraj ograde. Brzo priđe pa zamoli.

Hočete poći samnom tu kraj groblja, nešto se bojim.

Hoću, hoću, nema problema. I ja sam se bojao dok sam bio živ!

Malo šale... Na ovu temu mnogo se pričalo, pisalo, istraživalo. Mišljenja su podjeljena. Nema potrebe da ja išta dodajem. Mogu samo reći da vjerujem u život poslije života.

Ovo je priča o duhovima, vjerujem da ih ima. Imam neka iskustva vezana uz to, ali naravno svatko ima svoje mišljenje koje ja poštujem. Mislim da su duhovi oko nas, ali ne tako kao u mojoj priči.

Nemojte ići sami kraj groblja!