Koliko god težak bio

ja svoj život i svoje bližnje volim.

I kada komad suvog hljeba jedem

 ja pjesme pjevam i uspravno stojim.

Rođena sam u kući radnika,

od malih nogu bolesne gledala.

Al ne bih se mijenjala za milione bogatih jadnika

 i nikad se ne bih očaju predala.

Kad me život u kut satjera,

kad mislim da je došao kraj.

Onaj me Sveti sa neba pogleda

 i kao da me uzme u svoj zagrljaj.

Ja Boga molim samo za sreću i zdravlje

i da svojoj djeci hljeba imam dati.

I samo se nadam,kada porastu,

da će se u životu snaći znati.

Zato molim te Bože da nam zdravlja i sreće daš i da moje bližnje od gladi i bolesti sačuvaš.