Ja sam rođen iz boli,  radosti i misli i želje.

Nikada prazan.

Moje zlo je oduvijek u meni

Preplavljuje me-želi

Iz dana u dan

Iz sna u san… ali iz mene poteći neće.

Ko me je pozvao da dođem  i budem?

Moj Kerber čuva svoje podzemlje duše

Al dana ne smije ugledati,jer ja ga svjetlom plašim.

 

Zar smo prazna ploča ^*..

Po kojoj gizdavo pišu samozvani meštri od morala

On je u mene položio znamen zrake Sebe,

I danas i za vijek, ja to zovem Dušom.

 

On je taj koji će reći:

Misija tvoja je ispunjena

A sad postani ponovno prah…

 

Od početka sam znao,slutio odgovore

A opet,nikada se nisam prestao pitati

Prožima me nelagoda i nemir..

Njegova nedokučivost –tražeći ga u knjigama i nebu

..nikada ne pogledavši u sebe.

 

I jedno shvatih a već mi rečeno bilo:

Zemlji zemljino

Caru carevo

Meni Moje

i ne pitaj ,zašto tebe ništa ne sljeduje

jer nisi svoj,dok u Mene se uzdaš.