Jos jedan Dan odmaknu
Uz vetar ode,
Provlaci se
Vec zamracenim ulicama,
Ostavi vihor!
Tek upaljene svetiljke zmirkaju
Zaljulja svaku usput,
Kao nadrcana pakost besni,
Fijucima gura
Zaboravljene saksije po terasama
Zlobno dize i baca roletne
Zagviruje u kontenere
Avetnim rukama struje
Savija ogolele grane,
Budi iz zimskog sna,
Kiti ih, kao Jelke
Djubravim kesama!
E, Danu,
Sto ga ostavi
Da jarost slavi pustos!?
Jos jedna Noc domaknu,
Izmedju
Hara haos ljudstva i prirode!
Jos jedan Dan se primaknu!
Neka ga.
Samo da ne duva kad umrem,
Oterace pratnju,
Pogasiti svece,
Ostace ljudi gladni!?