Daj mi vremena dobroto,

Muzo, od krvi i mesa

Ako Te gledam na moj način

Zaslijepljen sam unutarnjom ljepotom

Ne pretjerujem do nebesa

Idealna? Ujutro raščupana

I takva si sjajan začin

S borom na licu  od smijeha ti zračiš,

S kojim centimetrom novog tkiva

ispod pupka Ili na bedru,

što sitničavog živcira

 

-         baš takva mi puno značiš

 

nebitnu pojavu ne smatraj smetnjom

(manji nabor masti,

to nas ustvari čuva, to je

zaliha, troši se kretnjom)

kao i pojava boli…

Da, sve ono što me boli to imam

Ah što je patnja ako se voli…

baš takvu te tiho grlim dok spavaš

i sanjaš samo svoje snove

 

-         uz Tebe ko dijete i ja snivam

 

 

k.