Sudbinu progoniti, vraćati se poreklu. Svoj Udes ispuniti - znači biti na putu Večnome. Nestati a prolaznost izbeći.

Sav izgubljen od nekog staračkog straha i tuge
pred ogledalom sam optužujem sebe i druge

kao bolesnik pod punom narkozom
ja tonem u neki teški mrak
kao pod nekom dubokom hipnozom
vidim da klonem da nisam jak

ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
ranjeni lav ispušta krik

sve jeseni ko da kucaju kišom na vrata
i stežu me nekom ledenom omčom oko vrata

bliži se kraju propala drama
zavesa pada poslednji čin
glumac će sići sa reklama
u nekoj rupi ljuštiće džin

ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
ranjeni lav ispušta krik

ni ispovest nema mesta da bude i stane
sve govori samo noć može meni da svane

hej režiseri te moje zle sreće
ja honorara se odričem svog
više mi ništa pomoći neće
ni psihijatar ni lažni bog

ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
o ranjeni lav ispušta krik