I u XXI veku diskriminacija je prisutna i na žalost, raste.

Kada se spomene reč diskriminacija svi do jednoga, kao, protiv nje, u razgovoru. U svakodnevnom životu je drugačije.

Deci se govorilo, i danas možda poneko: cigani će te odneti; vidi kakav si kao cigan, kradu, lažu, tuku se....i sa sobom u život se ponese jedno opšte mišljenje o njima, na žalost negativno. Naravno, kao i pre tako i danas je onih koji nisu rasisti, nacionalisti, koji odnos do čoveka grade na osnovu čovečnosti i ne na osnovu predrasuda... 

Vremenom čovek ili promeni mišljenje ili mu taj stereotip ostane za uvek. Počne da ga menja ili potvrđuje, ako mu se životni put prekriži sa ljudima romske zajednice. Kada se živi u susedstvu sa Romima, tada nastanu problemi. Ne Romi imaju svoj način života, Romi svoj. Razlika je u kulturi. Jezik, tradicija, odnos do života, rada, reda, odgovornosti,..kao uostalom i razlike među ostalim skupnostima, narodima.

Svi to razumeju! Ali! kada se u susedstvu treba doseliti romska porodica, tada nastane veliki problem. Većina je protiv. Trebaju im se dati sva prava kao i ostalima, ali pod uslovom da nije u "mom" susedstvu. Zašto? Postoji problem, ne treba se negirati i o njemu razmisliti realno. Ako jedna uža zajednica, naselje, stanbeni blok, se odgovorno odnosi do nekih pravila, koja ne odgovaraju uvek svakome, a zbog nekoga reda i ugodnosti bivanja se poštuju, oni su na žalost ti koji u većini ne poštuju ta pravila. nadam se da ovo neće biti pogrešno shvaćeno. Probaju da se prilagode, ali njihova natura im to ne dozvoljava. Prvi su kada treba nešto uraditi za zajednicu, prvi ako treba nekome pomoći, a po drugoj strani, prvi koji zbog svog načina života, opuštenosti, remete red i mir, ne paze na čistoću zajednilčkih prostora, okoline, a kada ih se opomene onda pripisiju netoleranciji do njih. 

Problem je velik a srećom, zadnjih godina posvećuje mu se više pažnje. Što je najglavnije oni postaju inicijatori da se problemi reše, skreću pažnju na sebe, iskazuju svoje želje institucijama, a polako, kao i za sve treba vremena da bi do promena došlo. Organizuju svoje dane, pozivaju neromsko stanovništvo da im se pridruže, upoznaju njihovu kulturu. Sve više se ljudi odaziva, vode decu, i na taj način se menja stereotip. Od njih učiti pozitivan odnos do života, slobodi, opuštenosti, a oni od drugih, nešto drugo, zadržavši svako svoj način života, a jedni drugima prijatelji u dobru i slabom. (I oni trebaju razumeti druge) Od malena, od vrtića decu učiti različitosti, toleranciji, solidarnosti, ljubavi do čoveka,... a kada se položi ispit zrelosti, malo je onih kojima če drugi moći nametnuti svoje mišljenje iz bilo kog razloga.

Tu smo, Ljudi, jedni pored drugih od Boga dani. Zašto i ko nas je podelio? da boja kože, status, nacionalna pripadnost, jezik, običaji....postanemo nestrpljivi jedni do drugih?

Odgovornost za to imaju svi! I kada bude svako pošao od sebe, ne da menja svoje mišljenje ako baš ne može, već da stavi pod kontrolu ono što drugoga zbog njegovog delovanja unesrećuje, ponižava... 

U životu nisam imala puno kontakta sa Romima. A setila sam se jednog događaja. U gradskom autobusu, sam sela pored jedne žene. Posle izvesnog vremena ona me dotakne sa rečima: oćeš da ti gledam u dlan. Pogledala sam i tada videla da je Romkinja. Rekla sam, hvala ne. Ona meni:neću ti ništa naplatiti. ja opet: ne u to ne verujem. ućutale smo obe. no posle izvsenog vremena, ona meni veli: (verovatno nije mogla zamisliti da neko ne veruje u dlan :) gledaću ti u dlan bez para, zato što si sela pored mene......šok. :(