Vredi procitati!!!!

"Priznajem, uplašen sam. Jako.
Ali ne od onoga od čega mislite. Ne od virusa, ne od bolesti, ne od smrti. Uplašen sam od straha drugih. I načina na koji se on u ovo ludo doba širi, baš poput pandemije i manifestuje u vidu najgorih ljudskih poriva i najnižih primalnih strasti.
Uplašen sam od otuđivanja ljudi jednih od drugih, od toga što se izraz socijalna, umesto fizička distanca prihvatio za normalno i što niko u tome ne vidi ništa strašno.
Uplašen sam od onih što su maske prihvatili ne kao nužno zlo, nego kao modni detalj i sastavni deo svog autfita.
Uplašen sam od onih koji bi ti glavu otkinuli ako kažeš bilo šta protiv onoga što nam svakodnevno, već mesecima serviraju na televizijama i u mejnstrim medijima. Onih koji te anatemišu samo jer želiš da misliš svojom glavom i odlučuješ svojim razumom.
Uplašen sam od onih što više veruju nečijim tuđim tvrdnjama, nego sopstvenim očima i što daju da im te tuđe tvdnje izgrađuju njihove sopstvene stavove, kritičkog mišljenja bez.
Uplašen sam od onih što se toliko panično plaše smrti, da su spremni da ostatak života provedu u izolaciji, nikada više ne zagrlivši bližnjeg svog.
Uplašen sam od odsustva ljudskog duha, logičke, istorijske i mudrosne perspektive, od odsustva sagledavanja šire slike stvarnosti, od nepoimanja tako očigledne igre koja se sa viših instanci igra ljudskim dušama i slobodama, poput partije šaha u kojoj kraljica juri preostale pione po tabli, a oni beže jedni od drugih, umesto da beže od nje, ne daj Bože da joj se suprotstave čak.
Uplašen sam od onih što slepo i olako prate pravila, komande, direkcije i prihvataju svaki oblik "nove normalnosti", kao da nikada pre toga ništa drugo nije postojalo. Oni će prvi sutra na komandu da slobodno poubijamo jedni druge da bismo preživeli, 'ladno zapucati na bližnjeg svoga jer - "tako je rečeno na televiziji i to je dakle sasvim ok".
Uplašen sam od ovog jebenog, tupavog, naivnog i povodljivog sveta koji ne shvata da SLOBODA NEMA CENU i da jedino umno, duhovno i fizički slobodan čovek može da se izbori sa svakim neprijateljem koji ga ugrožava, bio on makrosopske ili mikroskopske veličine. I da samo život koji se živi slobodno vredi živeti, a da ako i treba da se mre, samo smrt u težnji za slobodom i uspravnog stava, a ne u okovima i na kolenima, je smrt dostojna čoveka.
Uplašen sam od onoga u šta se ljudi pod naletom straha za sopstveni život pretvaraju. A svakako ćemo svi jednom umreti. Zato biram da umrem, kad god to i od čega god bilo, kao čovek, a ne kao uplašena zver sa iskolačenim očima i brnjicom na ustima.
Ovako sam govorio na početku ovog ludila, ovako govorim sada, ovako ću govoriti i zauvek u budućnosti, kakva god kuga, atomska apokalipsa ili vanzemaljska najezda udari na čovečanstvo. Ili pak, sumnjiva pandemija bolesti u kojoj je stopa smrtnosti ispod 2% a zbog koje istumbasmo svet naopako.
Zato što smo odgovorni i savesni?
Ne.
Zato što smo p..... Generacija njanjavih, krhkih, komformističkih, razmaženih i preplašenih pahuljica koja nije dostojna ni nos da obriše svojim precima koji su jurišali telima i na bajonete i na bunkere i na viruse, da bi nama izgradili ovaj divni, spokojni svet koji bismo sad da rušimo svojim strahovima i fiks idejama.
A vi slobodno sada izvolite, počnite da me gađate stolicama, stolovima, statistikama, strahovima i svojim čuvenim dušebrižničkim epopejama. Evo me. Tu sam za vas. Stojim mirno i uspravno i neću se braniti. Eto vam prilika samo danas jer već od sutra - nastavljamo s muzikom."

Dimitrije Vasiljević