…I jurim ulicom poslije posla…cure mi uši….ka malom ditetu…već slabije i čujem…al meni je svega dosta… baš mi prija što ne čujem dobro….kad odjednom……klizzzzzzzzzz….tras…nađem se na presvejtloj svojoj pozadini nasred ceste (a kad nismo naučili da je sve klizavo od magle)

...kad zazvoni mobitel:
- ti si negdje van?
- da evo se vraćam s posla nego znaš što mi se dogodilo?
- znam!
- ajde reci kad znaš
- ma i ako ne znam sad ću saznat - tipično muški...zanima ga al ne želi priznat da ga zanima
- izašla sam iz ureda, posklizla se, balansirala i letila neko vrijeme, a onda sam pala!
- stvarno si pala?
- prosula se po cijeloj ulici!
- daj? - sad je već i sugovornik zvučao zabrinuto
- ma sve je ok! Znaš, više mi se nenadane stvari ne događaju, pa me razveseli malko ovako nešto totalno neočekivan!
- tebe razveseljava pad na guzicu?
- ma nisam to tila reć nego...da je to bilo tako neočekivano...
- a da li bi te razveselilo neočekivano.. .. ktccccccc .... zzzzzzzzzzzz .... bruuuuuuuummmm (prolazi kamion) - guzu?
- molim?
- da li bi te......(počela su trubit neka auta)...
- ma ponovi ne čujem te
- da li bi te razveselilo.....(prolaze odjednom, istovremeno 4 jaka motora)...
- ajme ništa ne čujem...možeš me nazvat za 2 min
- ma nije bitno, ciao! - kaže i poklopi

...ma koliko god da sam pritiskala slušalicu na uho, buka s ulice bila je toliko glasna da nisam mogla čuti što bi me to razveselilo :-(((( …stvrarno sve slabije čujem-.....

P.S. Ovo definitivno nije za humor! :-((((

...ajmo ...malko jutanje tjelovježbe!.... ne zabušajite !