-          e!

-          ae!

-          sad ćeš me još i ti počet zezat? dosta su me za danas naljutili!

-          ajde se sad lipo izderi na mene!

-          ma di ću se derat na tebe? Šta si mi ti skrivila?

-          ništa, ali te lipo slušat kako se dereš!

-          ma kako neću kad ….- i spusti on glas…a meni se pojavi šum mora u slušalici

-          čekaj da legnem na kauč pa onda viči – govorim ja….u prazno…jer ništa ne čujem…i dok sam lijegala na kauč otvarala sam usta…začepila bi nos…pokušala puhat ne bi li se uho otčepilo

-          aha…liježemo na…. – dubokim glasom i onda šum mora

-          ma nije to što ti misliš – prekidam ja da ne bi ušla u neku raspravi jer ne čujem tebe boga ništa. Pritišćem mobitel na uho ne bi li čula bar boju glasa…al ništa….samo more šumi negdje u daljini – nego slušaj, ajde se deri malo

-          ma zašto bi se dera na tebe??? ajde mi lipo reci – podiže glas….a ja sretna da čujem…aha…treba ga samo nagovarat da se dere  i slušam ga tako..slušam…kad odjednom glas opet promijeni tonalitet, postaje dublji i topliji

-          ne provociraj me sad ovdje!

-          ja tebe provociram?

-          slušaj, moram ić nešto napravit!

-          a šta ti meni lipo ne kažeš da me ne želiš čut nego izmišljaš neke kućanske poslove?

-          ma ne izmišljam!

-          ma uvik sve okokola, ne možeš direktno reć da ti me je pun kufer i prekinit

-          ma daaaaaaaj…nisam tako mislila nego stvarno trebam nešto…znaš …pa se  čujemo za laku noć

-          a onda ok!

… sat-dva poslije….zvoni mobitel… a ja sretna …očišćenih ušiju….uskačem u krevet…i stavljam mobitel na uho…

-          jesi?

-          jesam!

-          nego šta to šuška?

-          šuška? ma lipi su mi i čisti lancuni pa malko guštam

-          da li si ono malko nogama ugrijala lancune?…nego znaš da…. (šum mora i nigdje više glasa)…ma šta radiš?

-          ništa, samo sam se malo protegla

-          ma nisi se protegla

-          krivo si čuo

-          ok…nego…(šum mora)…. ma koji kufer mantaš okolo?

-          šta mantam?

-          ma vrtiš se

-          ček da stavim mobitel na drugo uvo

-          i da li se gospođa primirila?

-          je!

-          nego….(šum mora u ušima)….ma koju gospu blaženu sad činiš?

-          ma malo mi se začepilo uho pa te slabo čujem

-          pa imaš drugo

-          znam…evo sam ga pročačkala

-          ma meni se čini ….(šum mora)….za majku milu koji kufer sad  čačkaš?

-          pa uho

-          uho? meni se (šum mora) …..boge…(šum mora)…isuse…

-          Kvraguc fermaj…ajme stvarno ništa ne čujem

-          Sad si počela i beštimat? Ako nisi beštimala 50 godina ne moraš ni sad! A  da ideš u likara? Da li si čula da postoje likari?

-          a kad me strah…znaš da djecu uvijek neko vodi u likara.

-          a onda lipo sad uzmi svog plišanog medu …zagrli ga i idi spavat

-          nije medo nego pas!

-          medo, pas…šta je da je kad je od pliša….(šum mora)

…jel vama ovo smiješno???...meni uopće nije bilo!...i kako da se smijem poslije ovakvog razgovora?

već je subota…lancuni se još nisu išporkali….a ja sam definitivno odlučila da ujutro moram u likara