24.  dan

Za meditaciju je potrebno vrlo predano srce. Nestalan um nije sposoban da uñe u meditaciju, potrebno mu je smirivanje i zaštita. Za ovo treba vremena.

Živeli smo bez meditacije tolike godine da nam je to gotovo postala prava priroda. To ne-meditiranje nas okružuje kao kamena stena koju treba slomiti. Dok ne slomimo tu stenu naša unutrašnja priroda neće moći da se pokaže. Zato, ako čovek jednog dana počne da meditira i nada se da će nešto postići, a ne nađe i ne postigne ništa, napustiće ideju i nikad više neće ući u svet meditacije. Potrebno je sasvim se posvetiti „Šta god se dogodilo, bez obzira na rezultat, odlučio sam da uđem u ovo i spreman sam da čekam i sve da riskiram.” Što je odluka jača i veće odreñenje, utoliko će proces lakše da protekne. Ako smo potpuno posvećeni a intenzitet je apsolutan ovo može da se dogodi u jednom jedinom trenutku.

Sve zavisi od vašeg intenziteta; mora da postoji strastvena ljubav. Čovek ne može samo da se poigrava s tom idejom, nego ona mora da postane njegov život. Ovo je vredno rizika, možete sve da riskirate jer ne postoji ništa dragocenije od toga. Ono otvara vrata prema božanskom blagu, u večno kraljevstvo božje.