Već pred kraj Vedskog perioda života ljudi, otkriće se značajno dogodilo. Otkriće kome nema ravnog u celoj istoriji ljudske civilizacije na Zemlji.
Osetili su jasno ljudi moć kolektivne misli.
Ovde se mora reći – šta je to misao čovekova? Misao ljudska je – energija, kojoj nema ravne u prostranstvu. Ona je u stanju da stvara prekrasne svetove ili oružje, koje je sposobno planetu da uništi. I sva, bez izuzetka, materija koju vidimo danas, mišlju je stvorena.
Priroda, životinjski svet, sam čovek – u nadahnuću veličanstvenom
stvoreni su Božijom promišlju.
Mnoštvo predmeta veštačkih, mašina, mehanizama koje danas videti možemo, misao ljudska je stvorila. Pomisliti možeš da to ruke čovekove proizvode. Da, danas se ruke koristiti moraju. Ali ipak, svaki detalj prvo misao stvara.
Smatra se da je danas misao čovekova savršenija nego što je u prošlosti bila. Ali, to je daleko od istine.
Kod svakog čoveka Vedske civilizacije, po brzini i punoći informativnoj,
ona je milion puta prevazilazila misao čoveka današnjice. Kao dokaz može da posluži i to, da mi iz prošlosti uzimamo znanja o primeni bilja u lečenju i ishrani. A u prirodi je mehanizam umnogome savršeniji i složeniji od veštačkih stvari.
Nije samo mnoštvo životinja sebi u službu čovek pozvao. Nije samo svom bilju ustanovio namenu. Kada je shvatio moć kolektivne misli, opazio je da se pomoću nje vremenskim prilikama može upravljati. Iz utrobe Zemlje primorati vrelo da izbije. Ako se nesmotreno sa mišlju postupa, pticu u letu je moguće oboriti. I uticati na život zvezde daleke – bašte na zvezdama odgajati, ili uništiti zvezde. To nije izmišljotina već stvarnost, i bilo je sve to ljudskom rodu dato.
...
Nastavite čitati odavdje: ⇓
bglavac
edin.kecanovic
