"- Ja sam na rubu, mene deli centimetar, centimetar i pol od ponora. Nek' malo jače zapuše, ja sam gotov!

Ja sam radio godinama, imao sam dve vikendice, ogroman stan, kuću, dva auta i ušteđevinu od 400.000 evra.

Kad sam se vratio iz Katara, meni je moja žena sve pokupila.

Moj sin, kojem sam ja dao ime Zvonimir, sad je promijenio ime, sad se zove Pero. (...)

Majka se od sramote odselila u Indiju, i postala je svećenik.

Sagovornik: Pa što ste vi to napravili, da su vas oni tako...?

- Šta sam ja napravio? Ništa samo sam puno novaca zarađivao! I taj novac ih je uništio. Evo, recimo, moj djed, 88 godina, postao je žena. 88 godina! Išao se operirat u Južnu Ameriku, i sad je starija gospođa. A prije je bio djed. Moja mačka, koju smo imali, kućna, je od novaca koje su uzeli, postala je (misli na plastičnu operaciju)  kornjača.

Sagovornik: Mm... ma, da!

- I mene sada zanima može li se uz ovu knjigu "Umijeće postizanja sreće" (...) da li ja mogu postati ponovo sretan?"