Draga Irido,

možeš li mi molim te protumačiti ovaj san?

Ovaj san sam sanjala jučer, 10.05.2020. u vremenu od 7:00h do 10:45h kad sam ponovo zaspala.

Sanjala sam sebe, da sam došla doma iz bolnice i dođem, ali ne u ovaj naš stan, već u neki drugi novi stan. Davor je ležao na nekom novom krevetu i ja ga pitam: „Gdje smo mi to?“, on kaže: „u novom stanu“.

Vidim, Davor leži na tom nekom modernom krevetu, pitam ga: „gdje je naš krevet?“, on kaže: „bio je prevelik pa su odlučili da stave ovaj novi“.

Bilo mi je grozno i bila sam tužna.

Idem dalje u kuhinju i vidim: kuhinja lijepa i velika, pult, strojevi, gornji viseći dio, donje sve, pult mariner plave boje kombinacija sa zelenom bojom, sprave bijele, pod bijeli-keramičke pločice.

Zavapim: „gdje je moja kuhinja, pa kupili smo je prije godinu dana?“, Davor kaže: „to sam stavio van ispred zgrade i žene su je raznijele“.

ovako sad izgleda moja nova kuhinja nakon preuređenja

Ja sam plakala, išla sam kroz tu novu lijepu kuhinju, ali to nije bila moja kuhinja, to nije bio moj stan, to je bilo nešto tuđe, ali nije moje.

Došla sam u kupaonicu, sve lijepo bijelo, pločice, kada, wc, umivaonik, sve u bijelom, pitam ga „kakva je ovo kupaona, pa ima dvoja vrata?“, Davor kaže: „to je zajednička kupaona.“, onda je rekao: „neeeee, nije zajednička kupaona, samo je naša“, ali su se u međuvremenu otvorila ta druga vrata koja su vodila u neki hodnik (kao da je studentski dom, pod tog hodnika je bio starinski kulir sivo-bijele sitne kockice, vidjela sam i stepenice i rukohvat) i u našu tu novu kupaonu su ušla 2 muškarca u sivim odijelima i samo prošla su kroz kupaonu.

Tad sam se probudila, pogledala sam na sat, vidim 10:45h, stvarnost, vidim moju kuhinjicu, vidim da ležim na našem krevetu i baš sam odahnula i rekla: "hvala Bogu, bio je samo san."

Hvala ti puno na tumačenju i želim ti ugodnu večer,