Šta nas Persijanci uče o psima

U svetoj knjizi Vendidad (deo Aveste), postoje cela poglavlja posvećena pravilima o zaštiti, ishrani, nezi i duhovnom značaju pasa.

Za Zaratustru i njegove sledbenike, ovaj svet je večna borba između dobra (Ahura Mazda) i zla (Ahriman). Pas je tu imao veoma vaznu ulogu, bio je sveti ratnik na strani svetlosti.
Prema tom učenju, Ahura Mazda (Bog) je stvorio psa sa posebnim duhovnim moćima koje čovek nema.
Verovalo se da pas svojom čistoćom i specifičnim duhovnim vidom može da prepozna zle duhove i demona smrti, koji su ljudskom oku nevidljivi i da je pas je stvoren da štiti stada, domove i same ljude. Zbog toga je uživao poseban status među životinjama, bliži čoveku nego bilo koja druga vrsta.
Postojao je čak i poseban obred, Sagdid - pogled psa. Kad bi neko preminuo, dovedu psa da pogleda pokojnika. Verovali su da taj pogled rastera zlo.

Kazne za povređivanje psa su ponekad bile strože nego za povređivanje čoveka.
Evo par primera:

-Ubistvo psa smatrano je jednim od najtežih grehova, kazna je iznosila 1600 udaraca bičem, a za najsvetiju vrstu psa čak 2000.

-Onaj čija je kuća najbliže mestu gde leži trudna keruša bio je dužan da se brine o njoj sve dok se štenci ne rode. Ako ne bi obezbedio odgovarajuću brigu, pa bi štenci zbog toga stradali, morao je da plati kaznu kao za namerno ubistvo, (za slučaj da keruša leži kraj kuće, u štali za kamile, konje, volove, u toru ovaca, uz zid, u jarku, na livadi, ista kazna)

-Bilo je strogo zabranjeno davati psima lošu hranu. Kazne za davanje loše hrane psu bile su identične kao da si lošu hranu poslužio čoveku.

Zoroastrijanci su verovali da se veza između čoveka i psa ne prekida ni smrću. Kad duša krene na onaj svet, mora da pređe most Činvat, to je prelaz koji vodi u raj. I na drugoj strani tog mosta, dušu čekaju dva psa. Njihovo prisustvo bilo je direktno vezano za to kako se čovek odnosio prema psima za života, onome ko je bio dobar prema njima, pomogli bi da pređe most, onome ko ih je zlostavljao ili ubijao, ne bi pružili nikakvu pomoć, pa bi tako duša ostala zarobljena između dva sveta.
U Persiji je biti dobar prema psu, bilo kao čuvati svetlost.

Sladjana Velkov