Ustani baš onda kad misliš…

Da za ustajanje nemaš zašto…

Kad je tiho i prazno…

I ništa od ovog nije ti jasno….

Uradi baš ono za što misliš…

Da je sad previše kasno…

Nemoj trošiti vrijeme …

Na misli o propuštenim nitima…

U jednom životu ne možeš sve…

Nije sve za svakog…

Nemoj se ni tješiti …

Trpajući se u razne razloge…

Kad sam te poslao u vrijeme ….

Navio sam ti sat….

On se uporno vrti u krug…

Ali ti ne moraš slijediti kazaljku…

U tvom idućem vremenu…

Ja te želim kompletnu…

Kad god odlučiš živjeti stvarnost…

Ja ću ti biti u naručju…

Vjeruj mi nositi te svoje misli…

Nije nimalo lako…

Otpusti i nosi me sa sobom….

I nećeš se pitati kako …

Vjeruj mi i biće sve lako…