Kad se pokretna vrata ne otvore....

upitam se...

što ako ja ne postojim...

ta čudna vrata imaju senzore...

senzori hvataju pokrete...

pokrećem se i pokrećem...

ali vrata se ne otvaraju...

sad im prilazim sa oprezom.....

par puta sam ih dobro poljubila .....

jednom sam se i zahvalila ..

ulazim u banku i naravno...

vrata se otvore dovoljno da prođe moja upornost.....

sa druge strane prekrasan muškarac..

samo što nam se nosevi ne dodirnu..

gleda me ..gledam ga ...

mislim kako mi nije neugodno...

trebali bi se pomaknuti...

ovo postaje previše ugodno.....

tad se nasmije onako od srca...

i vrata se zatvore..pa se pristojno otvore...

prolazimo jedno pored drugog....

a ja se zahvaljivam tim prekrasnim senzorima ..

bar neke koristi od njih...

ulazak u banku zna biti dosadan...

ja ne padam na taj kliše....