O duhovnim učiteljima sa naših prostora ~ suština razlike između življene duhovnosti i folirane pričane duhovnosti

Kao posmatrač i iz iskustva prakse primećujem da se u duhovnosti a pretežno na internet mrežama događa nekoliko stvari:

 Ego mnogo voli “duhovni kostim…”
Mnogi ljudi uđu u duhovnost ne da bi se transformisali, nego da bi sebi i drugima dokazali da nešto vrede. To je tzv. spiritualni ego o kome ste već puno čuli – on ne traži istinu, već identitet. Zato vidimo more istih fraza, dvojne ličnosti sa specijalnim imenima, citata i “mudrosti” koje su već odavno potrošene, jer se energija ne usmerava u sopstvenu unutrašnju praksu, već u sliku za spoljašnji svet.

Površnost internet mreža
Društvene mreže nisu prostor dubine one forsiraju kratke forme, brze objave, dopadljivost i ponavljanje već viđenog i poznatog. Prava transformacija je tiha, duboka, često bolna i ne može da stane u “3 rečenice koje menjaju život”. ..
Zato ono što je živo i autentično često ostaje izvan algoritama, dok se “lakše varijante” beskrajno ponavljaju.

 Učenje naspram primene naučenih istina
Veliki deo tih ljudi...takozvanih učitelja nije prošao kroz svoj ozbiljan unutrašnji proces (sopstvene tame, lomove, i integraciju). Lakše je učiti teoriju polunapamet, prepričavati svete knjige ili preneti neke tuđe citate, nego godinama svesno lečiti svoju prošlost i živeti u svojoj praksi…
Zato nam spolja deluje kao da stalno “uče druge”, a kod njih samih nema vidljivih pomaka…

 Kolektivna glad za jednostavnim rešenjima…
Ljudi često i traže upravo to...instant kratke fraze, instant ohrabrenja, ili “recept za sreću”. Oni koji nude dubinu i kompleksnost često naiđu na mnogo manje publike, jer prava promena traži vreme i unutrašnji rad...
U suštini – tu se radi o kolektivnoj zabludi da je duhovnost stvar reči, a ne prakse i života…
Reči su jeftine, iskustvo je skupo…ko ga je platio to dobro zna i njega ćete videti kako se duhovno zabavlja...ne davi teorijom vec proverenim praktičnim rešenjima
Zato pravi put naizgled teško ali ipak lako prepoznaš jer ti on ne ponavlja već viđeno i naučeno, već zrači svojim iskustvom i kad jasno pogledaš u istoriju čovekovog života tu vidiš da se čovek menja, da živi ono što govori, da ima razumevanje, toplinu, snagu i tišinu u sebi, a ne samo lepe rečenice…i sebičnost nepoštovanja.

Iz šamanske perspektive ~ talas praznine “učitelja bez korena”

 Zašto ih je toliko:
Šamani kažu da kada kolektiv ulazi u vreme velike promene, tada se otvara ogromna glad duša za svetlom, ali i istovremeno velika zbrka. Pojavljuju se mnogi “glasovi”....e sad neki su čisti, drugi su samo eho onoga što su prekopirali, pročitali, treći su samo maska ega. To je prirodan proces: kada se zemlja pomera, pojavi se i haos buke i melodija svete pesme…

 Učitelji bez korena:
Mnogi ljudi danas prenose reči koje nisu prošle kroz njihovu krv i kosti. To nisu semena posađena u zemlji, već samo lišće koje vetar raznosi. U šamanizmu se kaže da znanje koje nije prošlo kroz inicijaciju i bol transformacije nema snagu da isceljuje. Može da inspiriše na trenutak, ali nema snagu da preobrazi…

 Zašto ih ljudi ipak slušaju:
Zato što i kolektiv još uvek uči da razlikuje miris prave medicine od mirisa parfema. Mnogo je lakše progutati lepu rečenicu, nego sesti u sopstvenu tamu i videti šta tamo boli. Ljudi nesvesno biraju one koji im “uljuljkuju ranu”, a ne one koji ih vode da je očiste…

 Šta to znači za kolektiv:
Šamani bi rekli: ova poplava praznih fraza je filter. Ona nas uči da razlikujemo. Kao što lovac uči da prepozna trag prave životinje od lažnog, tako i duša uči da razlikuje ko nosi vatru, a ko samo dim. Bez tog iskustva, čovek bi i pred pravim učiteljem ostao slep…otvorite oči i pažljivo birajte od koga nešto učite

 Simbolika:
Zmija nas uči da svlačimo stare kože, a orao nas podiže da vidimo širu sliku. Kad gledamo površne duhovnjake, zmija nas tera da svučemo sopstvene iluzije (da je duhovnost lepa ideja i reč), a orao nas podseća da samo iz visine možemo videti ko zaista leti, a ko samo maše krilima…

Drugim rečima oni postoje jer i mi kao kolektiv još uvek tek progledavamo i učimo da probudimo unutrašnjeg mudraca i da prestanemo da verujemo svakoj reči koja zvuči duhovno… jer probuditi vas ne može niko osim vas samih i to u trenutku kad se sami sebi “smučite” što spavate ..

Marina Tarle

Ivica Ciri