Što učiniti kad vas obuzme osječaj sumnje u nerazjašnjenoj situaciji? Ako ne razumiješ šuti,  pravi se da ti je sve jasno. Dali je takav stav ispravan moguč ili nemoguč neka svatko odgovori za sebe. Kakav god stav zauzeli ne osječate se ugodno dok je sumnja prisutna. Razmišljanja o sumnjama sjetila su me  davnih zbivanja dok sam još radila.

Bila sam zadovoljna svojim poslom i okruženjem u kom sam se nalazila. Bili smo ekipa. Uvijek spremni pomoći jedni drugima, izaći u susret, spremni na šalu, a kad je zagustilo uvjek smo bili podrška jedni drugima. Kako u životu ništa nije idealno i kod nas je postojao problem koji je remetio naše odnose. Jedna među nama voljela je krasti. Nije birala što će i kome će ukrasti. Svi su sumnjali na nju, no bez dokaza nema ni optužbe. Ona je bila lukava i oprezna. U par navrata nadređeni su je pozvali na razgovor, pošto nije ulovljena na djelu sve je ostalo na tome, ništa se nije promjenilo.

Meni a i ostalim kolegicama nije bilo lako u toj situaciji. Dok se ne dokaže tko je lopov pod sumnjom su svi . Koliko god vam je savjest čista gricka vas onaj crv – što ako sumnjaju na mene. Sa tim osječajem nisam se nosila samo ja već većina nas. Ako ste se ikad našli u takvoj situaciji jasno vam je o kakvim osječajima pričam. Na kraju je ulovljena. Otišla je od nas, ne zbog krađa već zbog drugih razloga. Njenim odlaskom zavladalo je olakšanje.

 Zašto je netko takav kakav je i zašto se većina nosi sa osjećajem sumnje zbog nekog drugog? I na ovo pitanje neka svatko odgovori za sebe.