Teško je pamtiti detalje,ali ono što se urezalo je dijalog između dječaka i djevojčice na početku filma/naravno bazirano na titlovima/ gdje se oni oslovljavaju u srednjem rodu /On kao Ono/.Ti si bio a ne bila, ne podrazumjeva spolnu razliku.

To bi po meni bio najizravniji način komunikacije jer je u prvom planu Ono koje je shvatljivo samo dok se dešava.

Kao i vrijeme:kod mene je toliko a kod tebe toliko,ali je za oboje jasno i bez sata koliko je sati.U svakom danu ima 24x60x60=sekundi,a u sekundi Ono jeste.

Film je završio baš Onako kako je završio.To bi bilo Ono na što je Rabin mislio kad je rekao da se kladi u stotinu dolara da če izvesti savršeni udarac/golf/?

Neshvatljivo je da se Ono stalno dešava a opet izmiče zbog sklonosti računanju ili imenovanju.

Iz knjige Johna C.Parkina-Dragi Bože,žalim slučaj,ali čitav koncept Tebe je samo jedno zajednički shvačeno značenje-stvar kojoj anarhično moram reči xxxxxxx......../ne mogu reči!/ jer kako kaže JCP:kad to kažete,napipali ste filozofiju koja svakoga straši do balčaka.

Dakle nisam zgriješio pretpostavljam pa onda ne moram reči oprosti Bože.

C.C:kada te Letačev um bude napustio bit če to najtužniji dan u tvom životu.Bit češ na nuli.

Aaaa kad če/bi me on mogao napustiti?

KAD KAŽEŠ JEBE MI SE!!