"Tu na zemlji smo kao u eptimiji. Zato se ne čudite, ako imate neprestano probleme. Svi neprestano grešimo - okliznemo se i padamo. Tako ustvari padamo u zamke demona. Važno je da uvek ponovo i ponovo ustanemo i nastavimo Put. Koliko god puta pali u toku dana, nije važno, treba ustati i ići napred, ne okretati se nazad. Šta je bilo bilo je i prošlo. Samo pođite napred i molite pomoć od Boga.

Njemu nismo dosadni kada mu se stalno obraćamo, molbama, žalbama. On voli da Ga neprestano zovemo i izlivamo srce pred Njim. Molitva nije nešto, što bi se začelo i završilo, pa kraj.

Volite male stvari i težite jednostavnosti, skromnosti.

Kada Duša bude sazrela, Bog će dati  unutrašnji Mir.

Do god Duša nije zrela, Gospod će samo povremeno dati Mir, da se vidi da je On prisutan posvuda. Tada postane Duša radosna. Zatim se Gospod ponovo "sakrije" pred nama, da bi čeznuli za Njim i svim srcem Ga tražili.

Teško je živeti sa bližnjima ako se sa njima ne razumemo. Truditi se ne dolaziti sa njima u svađu verbalnu niti misaonu. Čim manje. Zbog takvog stanja se gubi mir u Duši, ljubav jedni do drugih. Razgovor u svađi ne rešava ništa, može se stajati na glavi jedno pred drugim i neće se ništa postići. Bližnje treba voleti zbog Gospoda. Gospod je u svima (i neverujućim) ako Ga ne bi bilo i u njima, da li bi uopšte mogli biti živi?"