Sanjala sam da smo doma, ja Davor i Šuška.

Ja sam spavala, i onako u polusnu, čujem da se Davor vratio izvana sa Šuškom.

Čujem odjednom njeno lajanje, da je otvorila vrata i istrčala žurno van.

Pitam se u polusnu, kako je otvorila vrata, kad sam čula, da ih Davor zaključava.

I još uvijek ležeći, vidim nju-kao da gledam filmski, a ležim na krevetu, kako trči niz stepenice, ide pred zgradu i laje, vani se igralo troje djece, a ona je zašla u kut zgrade i tamo nešto njuškala.

Skočila sam sa kreveta i vidjela, da su naša ulazna vrata dvostruka vrata, dupla vrata – kao što su oni prozori sa duplim staklom, koje se može otvarati.

Ispalo je da je Davor zaključao vanjska vrata, ali nije ih zatvorio, već ih je pritvorio i zaključao na prazno.

Požurila sam niz stepenice, izašla van, uhvatila Šušku za ogrlicu i povela je do lifta.

Ušle smo u lift i stisnula sam 2. kat.

Ne znam zašto 2. kat (u mislima sam u snu sebi rekla: idemo prvo na drugi kat pa ćemo onda stisnuti 4. kat, sigurnije je), a trebale smo na 4. kat, jer nam je tu kao stan (u stvarnosti živimo na 1. katu).

Dok smo se vozile liftom, on se odjednom počeo okretati jako brzo sam oko sebe, ne spiralno oko zgrade, već onako sam oko sebe u sebi, kao da ga je netko zavrtio, kao vrtuljak.

Čudilo me to, držala sam Šušku za ogrlicu i lift je stao na 2. katu.

Izašla sam van iz lifta i ponovno ušla i krenule smo na 4. kat, a lift je tada vozio normalno.

Kad smo izašle iz lifta u neki veliki hodnik i vidjela sam neki stari namještaj pred susjednim stanom i stara vrata prislonjena na zid, a na njima je pisalo ime jedne mamine prijateljice.

Vrata su bila naslonjena, izbačena van, a na stanu su bila nova vrata.

U tom trenu, kad sam htjela sa Šuškom ući u taj stan, okrenula sam se i vidjela jednu mladu ženu (prepoznala sam je, kćerka moje susjede ovdje gdje stanujem, kćerka više tu ne živi, ali dolazi mami u posjetu), dolazila je prema meni, pitam je: “otkud Vi?”, a ona je samo prilazila polako, u nekoj sivoj haljini malo iznad koljena, bez torbe, spuštenih ruku i ozbiljnog izraza lica, ništa ne govoreći.

Nije mi ništa odgovorila, a ja sam ušla u stan, ali to više nije bio moj stan, već kao da sam došla u stan te mamine prijateljice

Ona je stajala za štednjakom i nešto je kuhala.

Pogledala me, ja sam se čudila I tad sam se probudila.

 

puno ti hvala i želim ti ugodan dan: