Susjedi su me obavjestili da ulicom prolazi „pokretna pekara“. Sad su mi jasni oni ranojutarnji zvukovi koje ćujem u polusnu ... di - du ... di – du. Zgodno, samo meni je to prerano. Pošto sam bila sama ajde da ujutro kupim kruh koji inaće donosi suprug.Pripremim sat da me probudi, jer inaće ništa od kruha, i ovako je upitno.

Nevoljko se vrtim po krevetu na zvuk zvonjave sata, a eto i di- du ...di- du.  E sad dali je pekara prošla ili došla? Na brzinu se obućem, onako raščupana izađem van. Susjedi stoje ko pokisle kokoši svaki kraj svog ulaza i ćekaju. Dobro, nisam zakasnila, bila je to samo obavjest, buđenje. Kad dođe na kraj ulice „pekara“ se polako vraća i prodaje topli slasni kruh i mnoge druge pekarske poslastice koje možda i nebi kupili,ali mame.

 Zadovoljna ja, zadovoljni svi.

Sljedeće jutro ćujem ja di - du ... di – du, napola razbuđena mislim si dali je došao ili prošao? Nije ni važno, okrenem se na drugu stranu i dalje mirno spavam. Kasnije nazovem supruga neka kupi kruh. Pa zar nisi kupila?  Pita me u čudu a bio je doma kad je pekar prolazio.

Nisam, spavala sam, mogao si i ti, ćuo si di - du... di - du, bio si još doma.

Nisam čuo.

.... Nije čuo jer nije htio čuti, a ja moram čuti. Sad ako hoćeš kruh kupi ga, ja si mogu ispeći pogaćice i stvar riješena. Kupio je naravno.

Pokretna pekara i dalje prolazi ulicom, susjedi se dižu i kupuju, ali ja spavam. Dići ću se i ići kupiti kruh samo ako ću morati, a on samo neka svira, ja ga neću ćuti,pogotovo sad kad će doći hladniji dani a prozor će biti zatvoren. Kruha će uvijek biti, bilo uslugom pred kuću, bilo otići u prodavaonu.