1) Vitez ili vojnik, član Reda Vitezova Vojske Hrama što su ga 1118. g. osnovali Hugues de Payns, Geoffroy de Saint--Omer i još sedam plemića u Jeruzalemu. Red je zatrt 1314. g. kad je smaknut njegov 22. Majstor, Jacques de Molay. Templar je redovnik-vojnik koji brani putove do „Svetih mjesta" (Betlehema, Svetoga Groba).

U kolikoj je mjeri templarski red ezoteričan? Dokazi u prilog tomu ne postoje, raspolažemo tek naznakama: središnji simbolizam obrane Jeruzalema, borba protiv zla, pretpostavljeni Bafomet (demon)*, moguće veze s Graalom i „Ubojicama", zagonetno poricanje Isusa izraženo pljuvanjem po križu, „natpisi pripisani templarima na zidinama dvorca Chinon" (cf. L. Charbonneau-Lassay, Le coeur rayonnant du donjon de Chinon attribue aux Templiers, pon. izd. Arche, Milano). Ova pretpostavka vjerojatno potječe od Ramsaya {Rasprave, 1737. = Ligou, str. 86), a neosporno je nalazimo u F. von Schlegela.

B. (tekst) Regledu Temple (1128. g), prij. s lat. H. de Curzon, 1886; (dokument) Le dossier de l'affaire des Templiers, izd. i prij. G. Lizerand, pon. izd 1964, Belles Lettres; (studije) J. Loiseleur, La doctrine secrele des Templiers (1872). izd. Slakine, Zeneva, 1975. 230 str; A. Ollivier. Les Templiers, Izd. Seuil, 1958. (protiv teze o ezoteričnosti); (umjetnost) L. Dailliez. La France des Templiers, Guide Marabout, br. 5, 1974, 192 str.

2) Neotemplar: član profanog društva ili inicijacijske organizacije koja se predstavlja (s pravom ili ne) kao preživjeli, obnovljeni ili prilagođeni nastavak Reda Hrama.