1) Simbolična radnja što se sastoji od obrednih sekvenci što se sastoje od više obreda tako da formule i kretnje, s jedne, i predmeti i mjesta, s druge strane, ostvaruju uređenu i nedjeljivu cjelinu.

Npr: Šalako u Zuni Indijanaca (J. Cazeneuve, Les aieiu danseni a Cibole, izd. Gallimard, 1957), prinošenje prvinc prema Ponovljenom zakonu, 26.

B. A. Moret, Le rituel du culte divin journalier en Egypte, Musće Guimet.
1902; S. Levi, La doctrine du sacrifice dans les Brđhmanas, 1898; Vuillaume,
Manuel maqonnique ou Tuiler, drugo izd. 1830; G. H. Bousquet, Les grandes
pratiques rituelles de VIslam, P.U.F, 1949; H. von Glasenapp, Mysteres boud-
dhiques (1940), prij. izd. Payot, 1944, str. 89. sq.

2) Knjiga u kojoj su sabrani obredi. Obrednik.
Npr: Babilonski i asirski obrednik za pokrivanje svetog timpana („novi timpan, glazbeni instrument, obredno bi se pokrivao kožom svetog goveda"); J-M. Ragon, Obrednik čina Pripravnika, Obrednik čina Kalfe, Obrednik čina Majstora (1859) {Rituel grade d'Apprenti, R. g. de Compagnon, R. g. de Mai-tre, pretisak Les Rouvat, bibl. Eso-Exo, 1976); Cagliostro, O-brednik egipatskog Masonstva (1785) (Rituel de Maconnerie igyptienne, izd. Cahiers astrologiques, Nica, 1948.