PLEROMA

Et: grč. JtA/noiou« = ispunjenje, punina (Pavle, Kol, 2, 9).

U Gnosticizmu:

1) punina što je sačinjava hijerarhija Moći; točnije, sve Eoni emanirani u parovima (sizigijama) iz Izvora, u nizu od viših ka nižima; Pleroma je opreka neizrecivom Deitetu.

2) arhetipski, idealni svijet kao suprotnost očitovanom, materijalnom, vidljivom, nižem svijetu.

„Oni imaju trideset Alona u svojoj herezi [valentini], misteriozne Aione kojima moraju biti vjerni; to je njihova nevidljiva i spiritualna Pleroma što je trojno dijele na Oktoadu [8: Bythds i Sige, Noiis i Aletheia, Logos i Zoe, Anthropos i Ek-klesia], Dekadu i Dodekadu... Ona pak [Sofia, trideseti Eon] ostala je u Pleromi, dok su njezina požuda i mijena iz nje prognane, raspršene i izbačene... Sada prelazimo na ono što se zbilo izvan Plerome." (Irenej iz Lyona, Protiv herezi, I, 1; II, 1; ci. prij. Contre les hčrisies, izd. Cerf, u 7 sv, 1969-1979). V. aion 7, Gnosticizam, Sve.

B. F. Sagnard, La gnose valentinienne et le timoignange de saint Irinie, izd. Vrin, 1947.