Promatram…kako mi prilaziš …i osjećam da …drhtim…

Osjećam da drhtim…cijela…jer svaki dio mene… trni od čežnje za …tobom…

Svaki dio…

A duša…

Ona …svakim tvojim korakom…svakim korakom …što ga napraviš prema meni…kao da postaje…lagana…poput pahulje…poput pamuka…

A kad mi konačno priđeš…dovoljno blizu…kad ti prstima dodirnem lice….i pozdravim te ,prislanjajući svoje usne na tvoje….kao da i ja…cijela… utonem u taj pamuk…u tu mekoću i prozračnost… te pahulje…

Jer…tvoja prisutnost mi …donosi mir…u kojem želim ostati…

I dok slušam tvoje riječi…dok mi pričaš o svemu…htjela bih ,baš  svaku tvoju riječ popratiti poljupcem…jer…teško je biti blizu tebe…a ne ljubiti te…

 

 

Volim te …gledati…a ipak …zatvaram oči kad me ljubiš…jer…mekoća tvojih poljubaca …stvara ugodu koju želim upiti …

Ugodu koju želim ponijeti sa sobom…kad ne budeš tu…

Jer…tvoje mi usne …miluju tijelo…poput pera…

A ruke me tvoje dodiruju…i poput gudala na violini…pokretima svojim…stvaraju zvuk…

Stvaraju zvuk ,načinjen ,od mojih uzdaha…

 

 

Želim te blizu…što bliže …da me svojom blizinom hraniš…i činiš …potpunom…

Želim da te imam …jutrom pored sebe…

Da mi postelja miriše na …tvoju kožu…i da više nikad ne moraš…dodirom svojim brisati suze na mom licu…kao što si ih obrisao ovaj put …kad smo morali …dalje…

 

Volim te, Šašavko!!!