Došao si …

A ja te opet nisam udahnula…dovoljno…

I sad,kao da me... umor svladava…umor od naših…brzih…susreta…

Umor od …nedovoljno zraka…što ga tvoja blizina mojih grudima …pruža…

Jer…ja bi te htjela…polako…

Ja bi htjela da nam …ono poklonjeno vrijeme…vrijeme kad smo zajedno…teče…polako…

Da ti stignem dati…sve…

Da mi stigneš dati…sve…

 

Neki kažu da vrijeme ne postoji…a meni se čini da…ništa stvarnije nije od…vremena…

Meni …kao da je vrijeme…ono što me umara…ono zbog čega mi se čini ,da mi život… prolazi…i da u toj prolaznosti ne uspijevam…živjeti…

 

Trebaš mi…

Trebaš mi ,da te …slušam …kako pričaš…

Trebaš mi, da te … dodirujem…i da mi svaki dodir uzvratiš…

Trebam te …polako …i tiho,bez  iti jednog  …drugog ,nekog ,suvišnog zvuka…

Tako polako i tiho…da upamtim …svaki detalj …tvoga postojanja…

Jednostavno…trebam te…

…polako…