Stani...pričekaj malo...

Pusti me da još jednom ...prije odlaska...pogledam sve ono što...ostavljamo iza sebe...

Pričekaj malo...ne zatvaraj vrata naše sobe...

Pusti me da ...još jednom vidim...izgužvanu postelju ...u kojoj smo opet...ostavili...dio nas...

U kojoj sam otimala tvoj miris....otimala ga svim onim plahtama ...dekicama i poplunima...što su ga krale od mene i upijale za sebe...

Pusti me da...još jednom udahnem...onaj zrak...koji smo ...zajedno disali...

                   

                 

 

Stani...pričekaj malo...

Ne zatvaraj još ta vrata ... iza kojih ostaju naši snovi...

Iza kojih si mi ...svojim rukama ... i prstima isprepletim nježnošću i strašću......otkrio...sva ona...na meni ...do tada...nepoznata i tajna mjesta...

Ne zatvaraj ta vrata...još samo malo...

Još samo minut...još minut me pusti da skupim snage ...

Da skupim snage ...pa da izdržim ..kad čujem onaj tvoj tihi uzdah...pri zadnjem okretaju ključa...

Onaj tihi uzdah ...onaj pogled ...onu tišinu...onu bol...

 

Stani...pričekaj malo...

Ne zatvaraj...ta vrata...vrata iza kojih ostaje ...naš svijet...

Iza kojih ostaje ...nada...za skorim povratkom...tebe...mene...nas...