Noćas mi nedostaje …tvoja uspavanka…

Noćas mi nedostaje…šapat tvojih ruku…tvoj miris…i tvoj okus…

 

 

Noćas me okružuje gomila razbacanih papira...na kojima su ispisane,samo poneke riječi...

Riječi koje su …nevažne…

Riječi koje  se nisu posložile…onako kako su trebale…

Ta gomila …izgužvanih…išaranih…i pocijepanih …papira...slika je  …one moje stvarnosti…u kojoj nisi …ti…

Jer…svako jutro …bez tebe…je …nevažno…

Svaka noć …bez tebe…postaje…bolna…

A ja ne želim više…nevažna jutra…

Ja ne želim više …bolne noći...

Ja želim da se…stisnuta uz tebe….uz ranojutarnji pjev  …malenih ptičica….radujem svakom novom danu…

Ja želim da budeš glavni krivac…glavni krivac onog osmijeha na mojim usnama…prije nego utonem u san…

Ja želim da… sve ove papire…vjetar odnese što dalje od mene…i da se nikad više ne vrate…da ih nikad više ne ispravljam…da ih ne brišem…i da one pocijepane više nikad ne lijepim…

Jer…svaki od tih papira…tek sad znam …s razlogom je takav…

A  kad ih vjetar odnese… zamolit ću te samo jedno….

Zamolit ću te da mi daš …onu svoju olovku … pa da svaki novi papir što ga ispunim …ispišem njome…

Da ispišem svako slovo  tom …olovkom …što smiruje ovu moju ruku s kojom pišem…i da mi dopustiš da ti …poljupcima…zahvaljujem…za svako ispisano slovo…