…Prve jutarnje zrake ušle su  kroz prozor naše sobe…Budim se  ,i spuštam poljubac na tvoja prsa…na tvoja prsa,tamo gdje ti srce kuca….Ti spavaš…ali tvoje srce ne…jer upravo je brže zakucalo ,osjetivši moje usne….

…Ustajem ,i onako još pospana,odlazim do kuhinje ...ostavljam vodu da zakuha ,dok umijem lice i malo sredim kosu …

…Još te ne želim buditi…Još je rano da odeš na posao…Još bi te malo gledala…

…Podigla sam kosu,umila lice...nabacila malo ruža…sasvim malo…samo da mi osmjeh bude ljepši kad se probudiš…i …udahnula onaj miris prve jutarnje kave….

…“Vrijeme je da ustaneš“…tiho sam ti šapnula….A ti si me onako sanjivo pogledao,nasmiješio se i poljubio me…glasno…tako glasno da su  i susjedi mogli čuti…Uhvatio si me za ruku…povukao sebi i …nastavio ljubiti…

...“Kava će ti se ohladiti“…nekako sam uspjela izgovoriti između poljubaca…A ti si samo odmahnuo rukom i rekao „Fućkaš kavu“…

...Nisam ni ja više mislila na tu kavu…Utopila sam se u tvojim mirisima ,i dopustila da me tvoje ruke ,tvoje usne i tvoje tijelo razbude umjesto…netom skuhane kave….

…Lijepa su ovakva jutra…

…A još ljepše je ,promatrati te  ,kako nakon „buđenja“…žuriš…Kako se oblačiš  na brzinu…jer već dosta  kasniš na posao…a ja se , iz kreveta  smijem  tvojim djetinjastim kretnjama…U prolazu pored stola ,uzimaš gutljaj, već odavno ohlađene kave i u trku izlaziš vani…A ja i dalje sa smiješkom ostajem na našem krevetu,ne da mi se ustajati jer znam…da ćeš se za pola minute vratiti…da ćeš se vratiti po poljubac…

…I …u tom trenu ,čujem da se vračaš,zadihan ulaziš …prilaziš mi ..i ostavljaš mi na usnama, onaj glasni poljubac…

… I dok, po drugi put izlaziš iz stana…sad već pomalo sporijim koracima ,jer ionako više ne možeš stići na vrijeme…dok silaziš niz stepenice…ja ne mogu, a da ti ,po ko zna koji put ne  kažem… …“Volim te, šašavko“…