Bakine priče

 

Moja je baka u priče skrila

likove razne da me jutrom bude,

njena dragost topla i mila

osvaja djecu i velike ljude.

Dok sunce proviri, a jutro dan zanjiše

krevetu prilazi baka, nježno me stisne…

U sobi kolač tek pečen zamiriše.

Lik čudan iz priče skoči i vrisne.

 

Reci mi , mili, koga bi najradije sreo,

čiji pjev da te jutros budi?

Kakav bi mi lice prekrio veo

dok zora se glasa, u nama rudi?

 

Ne znam, bako, do priče mi nije

od sada me jutrima budiš ti,

najljepše mi je kada me ljubav grije,

samo me rukama čvrsto zagrli.

 

                                              Ankica Bistrović                                         

 

Objavljeno u Zborniku „ Zauvijek ću biti dijete“, Oaza znanja, Podgorica 2018.