Kalendar događanja

Član sara

Upisao:

sara

OBJAVLJENO:

PROČITANO

845

PUTA

OD 14.01.2018.

Lečenje neizlečivih bolesti - Pravljenje biljnih preparata - 1. deo

Lečenje neizlečivih bolesti - Pravljenje biljnih preparata - 1. deo
Ako bih morao samo jedan savet da vam dam, onda bi on glasio da ne treba da se bojite od pravljenja biljnih napitaka.

33.          poglavlje

Pravljenje biljnih preparata - 1. deo

Sledeće informacije o pravljenju biljnih napitaka napisao sam još pre 20 godina, koje sam koristio na predavanjima svojim studentima. Po prvi put su sada dostupne javnosti. Malo sam ih izmenio i pojednostavio, kako bi svaki laik mogao razumeti.

Ako bih morao samo jedan savet da vam dam, onda bi on glasio da ne treba da se bojite od pravljenja biljnih napitaka. Nije važno da li želite da napravite sve potrebne vam napitke, samo neke od njih ili biste to radili iz hobija. Ubrzo ćete uvideti da i kada napravite neke loše napitke, da će oni biti bolji od onih koji su u prodaji. A ako, ne daj Bože, dođe vreme kada ne budete mogli da nabavite lekove koji vam trebaju, onda će vam ove in- formacije, date ovde, spasiti život.

Najveći deo onoga što treba da znate nalazi se na našim video snimcima. Ovde ćemo samo razjasniti nekoliko stvari i dati vam određene mere i for- mule.

Biljni lek za zapušenost nosa

Biljni lekovi za zapušenost nosa korišćeni su stotinama godina unazad. U suštini, to su veoma fino isitnjene biljke, u koje se ponekad doda i neko esencijalno ulje. Većinu ovakvih lekova sam godinama koristio u svom lečilištu za zapušenost nosa i sinusa.

Jedan od mojih omiljenih vrsta lekova jeste prah od korena ljutića i kore planinske breskve, sa veoma malo aleve paprike i belog luka. Ovaj lek vrši dezinfekciju i otpušavanje sinusne šupljine.

Uzmite manju posudu i u nju stavite po sedam kašika fino isitnjenog ko- rena ljutića i kore planinske breskve. Aleva paprika i beli luk daju jačinu ovoj biljnoj formuli, i treba staviti malo, onoliko koliko možete da podne- sete. U svom lečilištu ja sam stavljao po jednu kašiku isitnjene aleve pa- prike od 150.000 jedinica ljutine i isitnjenog belog luka. Mada ova količina možda deluje previše jaka, ipak kod mnogih deluje! Zatim, protresite po- sudu i dobro izmešajte sastojke.

Infuzije

Kad kažemo „infuzija”, misli se na pravljenje običnog čaja. Uzmite od- ređenu količinu biljaka, prespite preko njih ključalu vodu i pustite da odstoji. Infuzija se može praviti ili sa hladnom vodom – tzv. ledeni čaj, ili sa ključalom.

Bazična formula se sastoji u tome da se jedna puna kašičica osušene ili dve pune kašičice sveže biljke stave na jednu šolju vode. Ključala voda se prespe preko biljaka u šolji (može da se koristi i čajna kesica), prekrijte i pustite da odstoji 15-30 minuta. Za pravljenje hladne infuzije, ledenog čaja, ostavite biljke da stoje u vodi 1-4 sata pre ceđenja.

Za pravljenje infuzija se koriste delovi biljaka iz kojih je lako ekstrahovati lekovite sastojke, kao što su listovi i cvetovi (na primer: list pitome nane i cvet kamilice). Ako bismo krčkali ili kuvali ove osetljive delove biljaka, sve njihove lekovite supstance bi isparile u vazduhu, i ne bi završile u šolji čaja. A kada hoćemo da napravimo čaj od tvrđih delova biljaka, poput izdanaka, grančica, kore i korenja, onda pravimo dekokt.

Dekokt

Dekokt je takođe biljni čaj, samo što je pravljen od tvrđih delova biljaka: kore, korena, izdanaka, bobica, ploda, itd. Infuzija možda ne bi mogla da izvuče lekovite sastojke iz njih, jer su oni zarobljeni u tvrđim delovima bilj- ke. Zato je potrebno koristiti više toplote tokom dužeg vremenskog peri- oda.

Bazični dekokt se pravi dodavanjem 15-30 mg (1-4 kašike) osušene biljke

na 0,75 litara hladne vode (0,25 litara je zbog isparavanja tokom ključa- nja). Najbolje je da se biljke prvo drže pod vodom 12 sati, ako imate vre- mena, a onda ih polako kuvate. Treba da se krčkaju 10-30 minuta.

Za pravljenje infuzija, dekokta i bilo kakvih biljnih preparata sa vodom, najbolje je da se koristi što „praznija” voda, tj. najbolja je destilovana voda. Ako nemate nju, onda može voda dobijena reverznom osmozom, a ako nemate ni takvu, onda filtrirana voda. Mineralne i izvorske vode su mnogo više zasićene mineralima, zbog čega rastvore manje supstanci iz biljaka nego one „prazne” vode.

Fomentacije (obloge, kompresije)

Fomentacija je u suštini biljna infuzija ili dekokt koji se primenjuju spolja uz pomoć krpe, gaze ili peškira, s tim da se uvek koriste prirodna vlakna, poput pamuka i vune.

Fomentacije mogu da se prave sa bilo kojom tečnošću bilo koje tempera- ture, mada se uglavnom koristi vruć biljni čaj sa vodom. Druga opcije jeste da se fomentacije prave sa različitim uljima (moje omiljeno je ricinusovo ulje), jabukovim sirćetom, onda razblaženim esencijalnim uljima, ili svežim sokom od voća ili povrća; upotrebite svoju maštu.

Da biste napravili fomentaciju sa biljnim čajem, prvo treba da napravite malopre opisanu infuziju ili dekokt. Zatim, u rastvor ubacite oblogu, čija veličina treba da odgovara veličini dela tela na koji se nanosi. Procedite oblogu od viška tečnosti i onda nanesite na oboleli deo tela. Čaj biste mož- da mogli da održavate vrućim, kako biste oblogu mogli više puta da nata- pate nakon što se ohladi; to možete raditi svakih nekoliko minuta. Takođe, ako se stavi veći peškir preko fomentacije, onda će se toplota bolje zadr- žati.

Odličan način da se poboljša cirkulacija u određenom delu tela jeste da se stavi vlažna i ledeno hladna obloga ili kesa sa ledom, koja se drži 2-8 minuta. Posle toga se primenjuje vruća fomentacija tokom 5-10 minuta.

Fomentaciju ponekad možete držati duže vreme (npr. preko noći). U tom slučaju biste mogli da preko stavite dodatne peškire ili čak plastični ma- terijal, kako bi se zadržala vlaga i toplota. Čak se može primeniti i flaša sa vrućom vodom preko fomentacije, kako bi ista ostala topla. Tokom godina rada sa svojim pacijentima, čuo sam za razne načine održavanja obloga tokom noći, od upotrebe kape za skijanje do elastičnog zavoja. Prosto, upotrebite svoju maštu.

Fomentacije (obloge) su izvanredna hidroterapijska metoda. Uz primenu različitih temperatura vode možete na odličan način poboljšati cirkulaciju i protok krvi. Fomentacije se mogu koristiti i kod utegnutih mišića, opekoti- na, posekotina, modrica, poderotina, naprslih i slomljenih kostiju, za unu- trašnje organe, žlezde, bolove, itd.

Fomentacije sa ricinusovim uljem su odlične za čišćenje organizma. Ob- loga natopljena tim uljem, obično vruća, može da se primenjuje na predeo jetre, bubrega, creva, slepog creva, pluća, itd.

Primena vruće vode ili tečnosti sa fomentacijom opušta stegnute mišiće, izvlači krv ka površini kože, poboljšava cirkulaciju i oslobađa od začepljenja. Toplota isto takođe pomaže u izvlačenju nečistoća iz tela. Jedna od mojih omiljenih fomentacija je sa alevom paprikom, đumbirom i drugim biljkama, u cilju poboljšanja cirkulacije u obolelom delu tela.

Hladna fomentacija ograničava protok krvi i cirkulacije, i odvodi krv u dublja tkiva. Pomaže kod neprijatnosti izazvanih prevelikom toplotom (ope- kotine, opekotine od sunca, upale, i drugo), i takođe povećava cirkulaciju smanjujući neželjene otoke i bol.

Kašne obloge

Kašna obloga se razlikuje od fomentacije po tome što se ne primenjuje ulje, biljni čaj ili sok na telo, već sama biljka. Ona se može napraviti i jed- nostavnim istucavanjem listova biljke, koji se potom nanesu na kožu. Ame- rički Indijanci i pripadnici drugih starih plemena čitavog sveta prosto su žvakali biljke, dok se ne napravi vlažna smesa, koju su onda nanosili na različite delove tela.

Kašne obloge se najčešće prave tako što se izmeša iseckano ili fino isit- njeno osušeno bilje, i tome doda voda ili jabukovo sirće, da bi se napravila smesa, koja se zatim nanosi na kožu. Takođe sam otkrio da dodavanjem 1/4 do 1/3 isitnjene biljke sa njenom biljnom sluzi, poput isitnjene unut- rašnje kore bresta, dobija se mnogo bolja i čvršća smesa.

Kašne obloge su delotvorne kod mnogobrojnih problema, ali se najčešće primenjuju za rane. Ali kada su u pitanju rane, pre stavljanja kašnih obloga mora se očistiti i dezinfikovati taj deo tela, a u samu oblogu da se dodaju neke dezinfekcione biljke, poput ljutića, ili moje omiljene biljke – belog luka (mada malo peče), ili ulje od čajnog drveta.

Još jedno opšte pravilo jeste da kada se kašna obloga osuši, i kada bude izgledalo kao da je telo upilo sav biljni materijal, tada nemojte odstranjivati kašnu oblogu, osim ako iz prekih potreba morate da proverite stanje rane. Već samo treba da preko te stavite novu kašnu oblogu, i tako nastavite sa „ishranjivanjem” tog dela tela.

Postoje i druge vrste kašnih obloga, kao što je ona za izvlačenje otrova

–             „crna kašna obloga”, koja treba često da se menja. Takva vrsta obloge odstranjuje nečistoće i otrove iz tela, i ima većeg efekta ako se menja 1- 3 puta na dan.

Generalno gledano, kada se kašna obloga osuši na rani, ja je nekako smatram delom te rane, kao da je njena korica, tj. spašće sama kada dođe vreme za to.

Evo jednog dobrog primera. Pre mnogo godina, bio sam sa jednim čovekom koji je ceo vrh prsta slučajno posekao. Mnogo je počelo da krvari, zbog čega sam ja uzeo punu šaku aleve paprike i naneo je na njegov prst. Ceo prst sam mu potom zavio u biljnu kašnu oblogu, napunjenu sa listom i korenom gaveza, belim lukom, brestom i sa još nekim biljkama. Nakon stavljanja novih obloga tokom nekoliko sati, dao sam mu gazu da stavi oko prsta. Sledećeg jutra smo videli da se kašna obloga osušila i srasla sa gazom, tako da je ovaj sada imao tvrd biljni materijal prilepljen na svom prstu. Rekao sam mu da ne brine. Jer u roku od tri dana, sve je samo ot- palo i njegov prst se lepo zalečio.

Vrh je zarastao sa ostatkom prsta. Samo se moglo videti blago crvenilo na mestu gde je posečen, mada smo mogli da vidimo i dosta aleve ispod kože između vrha i ostatka prsta. Uverio sam čoveka da će telo kad-tad upiti tu alevu papriku, što se kasnije i desilo. Mesec dana posle toga više nije bilo ni ožiljka.

U ostale izvanredne kašne obloge spadaju one za svrab i iritaciju kože, izvlačenje otrova od ujeda i ugriza, za zagrevanje (čuveni melem od sla- čice), i za infekcije ili zapušenost žlezda. Kašna obloga može skoro za sve da se koristi. Može da se stavi između dva sloja gaze ili tanje tkanine, ako iz nekog razloga ne želite da biljke imaju direktan kontakt sa kožom.

Kako se obloga suši, to ona sve bolje izvlači otrove. U tu svrhu možete ubaciti i biljke za izbacivanje otrova iz tela i čak bentonit glinu. Jedan od mojih omiljenih dodataka za kašnu oblogu jeste gel od lista sveže aloje; on deluje blago i lekovito, ubrzavajući proces zalečenja za 2-10 puta.

Osim običnih biljnih kašnih obloga, godinama se koriste i obloge sa povrćem, poput krompira, crnog luka, šargarepe, cvekle, belog luka, kras- tavca, i raznog zeleniša. Aleva paprika, đumbir, slačica i ren su popularni sastojci obloga za zagrevanje i stimulaciju.

Dosta se koriste i lekovite kašne obloge sa brestom, belim slezom, alo- jom, nevenom, lobelijom i divizmom. Isto važi za kašne obloge sa seme- njem i žitaricama (ovas, ječam, lan, i drugo).

Ne zaboravimo na kraju i kašne obloge sa voćem. Banane, jabuke, smok- ve, papaja i lubenica su odlični sastojci za takve obloge. Poslednja, ali ne manje važne, jeste i bokvica. Raste po svim dvorištima i standardan je lek za sve od ujeda i ugriza do trovanja krvi.

Umeci

Umeci su u suštini biljni kašni materijal koji se ubacuje internim putem. Prave se uglavnom od sluzne biljne baze - poput bresta, ili ulja - poput kokosovog ulja ili praha. Ubacuju se u telesne otvore (vaginu, rektum, nos, uši, usta, itd), kako bi biljke delovale iznutra.

Pri pravljenju biljnih umetaka, važno je da se biljke veoma sitno, fino isitne, kako bi lakše bile ubačene. U tu biljnu smesu takođe je potrebno dodati nešto što će joj dati veću podmazanost.

Mek umetak može da se napravi ako se doda isitnjena kora bresta. Ona postaje sluzasta ako se pomeša sa vodom, i odlično deluje, lekovita je i hranljiva. Ali ako vam treba tvrđi umetak, kao što neki put i jeste neop- hodno da se ubaci u vaginu ili rektum, onda je najbolje da se koristi ko- kosovo ulje.

Uzmite činiju sa tim uljem i stavite u posudu sa vrućom vodom. Za kratko vreme ulje će se otopiti, mada može već i biti u tečnom stanju, u zavisnosti od temperature vazduha.

Istopljeno kokosovo ulje mešajte sa fino isitnjenim izabranim biljkama, sve dok ne dobijete smesu sličnu testu. Zatim, od te smese odredite veli- činu umetka i oblikujte ga kako vam odgovara (veličina i oblik zavise od mesta gde se biljni umetak primenjuje i veličine same osobe).

Umetke stavite odvojeno na pojedinačne folije, nerđajući čelik ili stakleni tanjir, i onda u frižider ili zamrzivač. Tamo će se stvrdnuti. Kada budete želeli da ih primenite, izvadite ih iz frižidera, držite nekoliko sekundi u ruci (tada će kokosovo ulje početi da se topi), i onda ubacite. Ali, pre ubaci- vanja, taj deo tela namažite maslinovim uljem.

Kada stavite umetak unutra, kokosovo ulje će veoma brzo početi da se topi zbog temperature tela, i biljke će biti upijene.

Ovi biljni umeci se često koriste za čišćenje debelog creva, hemoroide, vaginalne infekcije i iritacije, upale, i uopšte, za probleme sa reproduk- tivnim delom tela.

Ispiranja i klistiranja

Ispiranja i klistiranja predstavljaju ubacivanje tečnosti u vaginu i rektum, obično u vidu infuzije ili dekokta povrća, orašastih plodova i ulja od se- menja, ili aloje. Koriste se u cilju ispiranja prethodno stavljanog biljnog umetka, za pročišćavanje, i za ubacivanje biljnih, lekovitih i hranljivih sas- tojaka u telo.

Rektalno ubacivanje u nekim slučajevima može biti od ogromne važnosti. Na primer, kada osoba ne može da konzumira hranu, tečnosti i lekove pu- tem usta, onda se ona može ishranjivati preko creva.

Biljni sirupi

Sirup je u osnovi samo infuzija ili dekokt, ponekad i tinktura, u koje se doda javorov sirup, biljni glicerin, med ili šećer. Ove supstance se ubacuju prevashodno zbog toga da bi očuvale konzistenciju rastvora, i da bi ga učinile gušćim, lepljivijim i ukusnijim, pogotovo zbog dece. Od svih najviše sam u svom lečilištu koristio javorov sirup. Ako budete koristili glicerin pak, obavezno neka bude biljnog porekla, a ne životinjskog porekla ili od nafte. Dodavanje javorovog sirupa (1/4 do 1/2 od celokupne količine) obično odlično deluje. Kod mene je svako dete htelo da proguta sve vrste biljnih tinktura ako bi u njih dodao 1/2 ili 50% javorovog sirupa.

Veoma jak sirup možete napraviti ako budete kuvali biljni dekokt sve dok mu se ne smanji prvobitna količina, ona od pre dodavanja sirupa. Ako „la- gano” budete kuvali dekokt do polovine prvobitne količine, dobićete napi- tak koji se nekada zvao „3 jaka dekokta”. A ako njih kuvate do polovine prvobitne količine, dobićete „7 jakih dekokta”. Dodavanjem javorovog sirupa, dobićete „3 i 7 jaki dekokt“. Uvek probajte da dodate 100% čist javorov sirup.

Biljna ulja

Sada ćemo objasniti kako se ulje dobija iz biljaka. Ja najviše koristim maslinovo ulje, mada je i bademovo dobro. Često se dobija ulje iz belog luka. Postoje i mnogi drugi slični načini dobijanja ulja. Najvažnije pritom jeste da su biljke ili suve ili ako su sveže, da se tečnost iz biljaka dobro pomeša sa uljem. Jer voda u ulju je siguran način da se naprave problemi i sve upropasti.

Za pravljenje ulja od belog luka, uzme se luk, oljušti, i isecka se dosta češnjeva. Dno posude treba napuniti sa najmanje 2,5 cm tog luka. Ja ko- ristim staklenu činiju ili čašu u ovu svrhu. Nemojte koristiti nijedno posuđe čiji materijal može stupiti u hemijsku reakciju sa biljnim rastvorom, kao što je to slučaj sa aluminijumom.

Beli luk prekrijte svojim uljem, stavite na neko toplo mesto i ostavite da stoji 1-3 dana. Prekrijte sve gazom ili krpom, kako ne bi napadali insekti. Možete ga staviti u toplu rernu koja je isključena ili blizu radijatora, samo da ne bude prevruće.

Povremeno volim beli luk da ispljeskam kutlačom, kako bi se iscedilo sve ono što je dobro u njemu. Kad mislite da je ulje spremno, procedite ga kroz neku krpu i stavite u flašu. A ako stavite u frižider, duže će trajati.

Ulja mogu da se prave od kore, lista, stabljike, korena i dr - od bilo koje biljke. Kod nekih biljaka je potrebno da se ulje zagreva određeno vreme, mada temperatura nikada ne sme da bude preko 48 stepeni. Generalno, biljke treba da budu u ulju 14 dana, na isti način kao što se i tinkture prave (opisane u sledećem potpoglavlju).

Ulja su odlična i za spoljnu i za unutrašnju upotrebu (rane, infekcije, kož- ni problemi, masaža, i drugo). Za pravljenje dobrog ulja potrebno je vreme i praksa. Vaše strpljenje i utrošeno vreme će se isplatiti kada budete nap- ravili dobro ulje.

Komercijalna esencijalna ulja, poput onih od lavande, eukaliptusa i hilja- de drugih, obično se prave putem parne destilacije, tj. od stotine kilograma biljaka dobije se nekoliko desetina mililitara ulja. Bolje je da kupujete ona dobra kvalitetna esencijalna ulja. Njih možete dodati svojim biljnim uljima. Nekoliko dodatih kapi bi bile kao šlag na tortu.

Biljne tinkture

Biljne tinkture su u suštini tečni ekstrakti biljaka. Dok se kod infuzije i dekokta koristi voda za ekstrahovanje, dotle se za pravljenje tinktura alko- hol dodaje vodi ili jabukovom sirćetu.

Postoje brojne prednosti tinktura nad infuzijom i dekoktima. Jedna od njih jeste ta da mnoge lekovite supstance biljaka nisu rastvorljive u vodi. Postoje one koje jesu, ali ima i mnogo onih važnih supstanci koje se ne rastvaraju. Zapravo, mnoga esencijalna ulja, smole, alkaloidi, steroidi, i drugo, mnogo bolje se rastvaraju u rastvoru alkohola i vode, ili se uopšte ne rastvaraju u vodi.

Kao i u slučaju infuzija i dekokta, tako se i lekoviti sastojci tinktura mogu lakše svariti i asimilovati nego biljne kapsule ili sirove biljke, naročito ako je varenje obolelog loše. Ti sastojci brzo ulaze u krvotok, gotovo momen- talno, za razliku od infuzija i dekokta. Zato one mogu da čine prvu pomoć i lek za hitne slučajeve.

Tinkture su takođe mnogo jače od čaja. Samo 2-3 kapi tinkture jednake su, ili čak jače od cele jedne šolje čaja. Tinkture sa alkoholom kao bazom su dobre i kao antiseptici za otvorene rane.

Alkohol koji mi koristimo za tinkture pravljen je od žitarica. To znači da je destilovan iz fermentisane žitne „smese”. Denaturisani izopropil (alkohol za masažu) i metil-alkohol se nikada ne koriste, jer su otrovni.

Mada se razni biljni lekoviti sastojci ekstrahuju sa različitim procentima alkohola, ipak, standardan rastvor tinkture (bazu) čini 50% alkohola i 50% vode, gde je 50% alkohola jednako sa 100 gradi istog.

Mnogo ljudi je godinama uspešno koristilo alkoholni rastvor od 80 gradi (40%), a to je za većinu biljaka odlična vrsta tinkture. Dr Kristofer je uvek koristio 90 gradi (45%) ili više. Pošto ionako to nije teško i skupo napraviti, ja predlažem da se koristi votka od 100 gradi, što znači, 50:50 rastvor vode i etil alkohola (koji nastaje fermentacijom i destilacijom žitarica).

Zbog onih ljudi koji imaju emocionalnu averziju prema alkoholu, navešću sledeće podatke...

Etil alkohol rastvara i ekstrahuje određene važne fitohemikalije (biljne supstance) bolje od vode. Recimo, supstanca diosgenin iz divljeg jama ras- tvorljiva je samo u alkoholu, a ne i u vodi. Alkohol takođe održava tinkturu i znatno produžava rok trajanja, na najmanje pet godina.

Prava količina alkohola u 30-60 kapi tinkture je toliko mala da ga ima više u pojedinim sredstvima za ispiranje usta. Ova doza je testirana nad ljudima koji su osetljivi na alkohol, i kod kojih nije bilo nikakvih negativnih reakcija. Takođe mogu da je konzumiraju čak i ljudi koji su na programu lečenja od alkoholizma.

Votka, po zakonu, i ne može biti ništa drugo do mešavina etil alkohola i vode; zato većina herbalista bira baš nju. Očigledno da je bezbedna i da ljudi smeju da je konzumiraju u vidu tinkture.

Druge vrste alkohola (viski, rakija) mogu sadržati pravi procenat alko- hola, ali one sadrže, pored toga, i razne nečistoće, boje, arome, konzer- vanse i toksične supstance. Džin je vrsta etil alkohola s aromom kleke, ali može sadržati druge aditive. Dr Kristofer je preporučivao konjak (destilat vina). Mada je stotinama godina korišćen za tinkture, današnje vrste sa- drže obično mnogo aditiva (boje, konzervanse, arome, i drugo).

Dakle, votka je najbolja i najčistija alkoholna baza. Everclear, čisti etil alkohol, može se kupiti u pojedinim oblastima Amerike. Njegova jačina je od 150 do 190 gradi (75-95%). Za pravljenje tinktura može se koristiti tako, ili u razblaženoj formi sa vodom.

Pojedini biljni sastojci, poput smole, bolje se rastvaraju pri ovako visokom procentu alkohola.

Čisto jabukovo sirće (acetatna kiselina) je takođe dobra baza za tinkture kada je reč o pojedinim biljkama, naročito kod lobelije, mada nije jaka kao etil alkohol. Tinkture napravljene sa sirćetom manje isušuju kožu; dobre su za trljanje kože i imaju blago antiseptično dejstvo.

Uvek koristite čisto jabukovo sirće iz prodavnica zdrave hrane, po mo- gućstvu da je prirodno, nefiltrirano, sirovo i nedestilovano. Jedan veliki problem koji imam sa tinkturama napravljenim sa ovim sirćetom, naročito sa mojim „super-tonikom” (beli luk, aleva paprika, đumbir, crni luk i ren), jeste to što su toliko ukusne da ih sve popijem, i tako „popijem” i svoj profit. Takođe, ljudi koji ih kupuju od mene nikad se ne prehlade, jer znaju za taj odličan začin za salatu.

U većini slučajeva tinkture je najbolje praviti od svežeg bilja. To možete jednostavno uraditi tako što sveže bilje stavite u blender zajedno sa ras- tvorom vode i alkohola, i onda samo uključite blender. Takvim dobijanjem

„biljnog sosa” više će alkoholnog rastvora dopreti do pojedinačnih ćelija biljaka, i dobiće se jača tinktura nego kada biste samo stavili ceo koren biljke u činiju i prekrili ga alkoholom.

Ako imate osušene biljke koje treba skroz isitniti, jeftin način da se to uradi jeste uz pomoć električne drobilice za kafu ili uz pomoć avana sa tučkom. Ako se odlučite za prvu opciju, onda pazite da ne „prekuvate” biljke. Osim toga, tvrdo korenje može da ošteti ona sečiva unutra.

Ako želite da pravite tinkture, najbolje je da ih pravite pojedinačno. Konkretno, bolje je da posebno napravite po tinkturu od lobelije, korena odoljena, kapice, divlje salate, hmelja i aleve paprike, nego da svo ovo bilje stavite odmah u jednu činiju. Jer ako ih stavite sve zajedno, dobićete samo jednu dobru biljnu antispazmatičnu formulu za nerve, a ako ih pravite odvojeno, onda ćete dobiti sledeće: za povraćanje i izbacivanje (tinktura od lobelije), stimulans (od aleve paprike), formulu protiv bolova (divlja salata i koren odoljena), formulu za nesanicu (hmelj i odoljen), i brojne druge kombinacije.

Pravljenje tinkture

Prvo što treba da znate u vezi sa ovim jeste da pravljenje tinkture može biti zabavno. Svu svoju ljubav i pozitivnu energiju možete preneti na njeno pravljenje. Ali zato, ako ste napeti, nervozni i u lošem raspoloženju, onda će takva biti i tinktura.

Nekada su se uglavnom koristile ove proporcije: 120 mg sušenog bilja na pola litre alkohola, ili 240 mg bilja na litar alkohola. Biljke su različitih težina i gustine, zbog čega su ove proporcije besmislene. Na osnovu više- godišnjeg rada, došao sam do zaključka da je najbolje kada se ova pravila smanje za polovinu. Dakle, samo izmešajte u blenderu svoje biljke sa alkoholom, i to onda prespite u veliku staklenu posudu.

To ostavim da stoji tako jedan dan, da bih video gde su biljke u odnosu na tečnost. Biljke treba da dostignu bar polovinu posude. A ako ih ima manje, onda dodajte još biljaka.

Ako želite jaču tinkturu, onda biljke treba da dosegnu 3/4 posude, dok je za najjaču potrebno da se dobije skoro samo kaša, da bude poput nekog sosa od jabuka. Ovo pravilo mi je više pomagalo tokom godina u mojoj herbateci, nego sva pravila o spremanju biljaka koja sam ikada pročitao.

Morate samo koristiti logiku dok pravite tinkturu. Prema prihvaćenom pravilu, 240 mg divizme ili listova od maline možda neće ni stati u posudu od pola litre, tako da sami morate oceniti i donositi odluke. Držite se mog principa o polovini postojećih doza i pravila, i nikada nećete pogrešiti.

Obične jeftine posude za tinkture su tegle od jednog litra. Providna stak- lena tegla vam daje tako mogućnost da posmatrate procese nastanka tin- kture. Važno je pritom samo da je držite na tamnom mestu, van domašaja sunčeve svetlosti. Nemojte koristiti plastičnu, metalnu ili bilo koju drugu vrstu materijala za posudu, sa kojom bi alkohol mogao da stupi u neželjene hemijske reakcije.

Pospite svoj rastvarač po biljkama i zatvorite posudu. Treba nekoliko mi- nuta da se dobro mućka kako nigde ne bi bilo zalepljenih biljnih grumena. Pritom, možete dodati još alkohola ili biljaka ako je potrebno. Ali kada budete konačno zatvorili posudu, više se NE otvara do upotrebe tinkture. Do vremena kada bude potpuno spremna, treba da se mućka najmanje tri puta dnevno, ili kao što je dr Kristofer govorio, „svaki put kad prođete pored nje”.

U posudi treba da odstoji dve sedmice. Počne se od novog meseca, a cedi se kada se pojavi pun mesec.

Očigledno je da mnogi sadašnji proizvođači komercijalnih tinktura, zbog pravljenja iste za 3-4 dana tokom svojih „specijalnih procesa”, prave tinkture veoma lošeg kvaliteta.

Dobro je praviti zabeleške o tinkturama, kao i drugim biljnim prepara- tima. Na primer, ja beležim količinu upotrebljenog bilja, mesto nabavljanja, količinu baze i procenat alkohola, datum, i sve druge važne informacije.

Najveća kritika koju imaju AMA (Američko medicinsko udruženje) i FDA (Američka agencija za hranu i lekove) u pogledu ovih biljnih preparata jeste ta da oni nisu standardizovani.

Međutim, ako čak i svaki put tinkture budete pravili u isto vreme, nikada ne možete biti sigurni da će svaki put u količini bilja koju koristite biti jed- nak broj lekovitih sastojaka. Zar to nije fascinantno?! To ne samo da je predivan način na koji se priroda prilagođava lekovitim sastojcima biljaka svake sezone, već se i lekoviti sastojci prilagođavaju lokalnim područjima. Jer ne živimo svi u istoj klimi, ne radimo iste stvari, ne jedemo istu hranu, itd. Pre bih eksperimentisao sa određenom dozom nekog prirodnog leka, nego što bih uzeo otrovne, izolovane, sintetičke supstance koje proizvodi farmaceutska industrija.

Najpre svoju tinkturu treba da prečistite putem prirodnog vlakna, kao što je pamuk ili papir za filtriranje kafe (samo oni braon neobojeni). Nisu loši ni oni laboratorijski filteri, kao ni stare pamučne pelene – one su odlične. A ako koristite levak, uzmite onaj od stakla, ne od metala ili plastike.

Dobijene tinkture stavite u svetlobraon flaše sa čvrstim poklopcem. Laboratorijski poklopci su nepropustljivi i za tečnost i za vazduh. Ja svoje tink- ture obično stavljam u te svetlobraon flaše od pola litra ili litar, a po potrebi ih mešam ili presipam u iste takve flaše od 30-60 ml sa staklenom pipetom. Ta staklena pipeta je neophodna. Jer ako vam je pipeta od plastike, onda ćete dobiti jednu lepu tinkturu od plastike.

Uvek označite naziv tinkture na tegli, flašama i posudama od 30-60 ml, kako biste znali koja je u pitanju. Ja napišem uvek i naziv baze koja je korišćena, procenat alkohola i datum flaširanja. Neoznačena tinktura je opasna i može postati neprijatno „iznenađenje”.

Biljne masti, balzami i melemi

70-tih godina 20. veka, kalifornijsko Ministarstvo zdravlja (siguran sam da će posle isto učiniti i Ministarstvo zdravlja cele Amerike) je odlučilo da „masti”, „melemi” i „balzami”, predstavljaju lekovite supstance koje mogu da se koriste samo u farmaceutske svrhe. Lako se primeti da industrija biljnih melema i masti uglavnom im daje čudna i maštovita imena, kao što su: biljni razumko, zeleni lepljivko, nevazelin, itd.

Biljne masti, melemi i balzami se najviše koriste od svih vrsta biljnih pre- parata. Još ako se u njih ubace lekoviti sastojci rastvorljivi u ulju, dobija se višenamenski proizvod.

Generalna svrha biljne masti je za lečenje posekotina, modrica, po- derotina, opekotina, ujeda i ugriza, žarenja, tvrdu i suvu kožu. Takođe, mogu se napraviti i masti koje izvlače otrove, masti sa isparenjima za nos, masti za ekcem i dermatitis, masti za usne, i dr. – mogućnosti su neog- raničene! I poput tinktura, ove masti su dobre kao prva pomoć.

Baza za biljne masti

Najbolja baza od svih koje sam koristio jeste maslinovo ulje i pčelinji vosak. Ovo ulje predstavlja „mesto” gde treba da se smeste lekoviti sastojci biljke, dok pčelinji vosak daje ulju potrebnu čvrstinu.

Mada se maslinovo ulje najčešće koristi, mogu da se koriste i razna druga biljna ulja. Maslinovo ulje sadrži najviše mononezasićenih kiselina, tako da može dugo da traje, a i na prirodan način godi i zalečuje kožu. Sadrži mno- ge minerale, ali i vitamine, kao što su A, D, E i K. Ono je samo po sebi ve- oma lekovito za kožu i hranljivo za telo. Osim njega, mogu se koristiti bademovo ili susamovo ulje.

Vazelin i mineralna ulja deo su mnogih komercijalnih preparata „poznate marke”. Po mom mišljenju, oni su dobri za podmazivanje motora od auto- mobila i tome slično. Ko bi hteo to đubre da stavlja na svoju kožu?

Kokosovo ulje i puter su takođe dobri za pravljenje masti, ali se brzo tope na sobnoj temperaturi, tako da daju masti u nestabilnom stanju. Tokom vrelih dana pretvaraju se u obične biljne supe. Da biste to sprečili, umesto toga treba uzeti malo pčelinjeg voska.

Pčelinji vosak, kao najčešće korišćeno sredstvo za stvrdnjavanje baze, dostupan je u različitim oblicima. Uglavnom postoji beli (izbeljeni) i braon (neizbeljeni). Ja vam predlažem ovaj braon, jer se nalazi u prirodnom ob- liku, nije hemijski obrađivan i sadrži prirodne lekovite sastojke poput propolisa.

Formula za bazu koju ja koristim čini jedan litar maslinovog ulja na 120 mg pčelinjeg voska. Ako želite kremastiju ili malo tvrđu mast, dodajte više pčelinjeg voska, oko 240 mg.

Temperatura u vašem području takođe ima uticaja. Recimo, moje biljne masti su dovoljno kremaste za ovo područje Kalifornije. One bi se u Nju- jorku tokom zime mnogo stvrdnule, dok su se tokom mog putovanja u Indiju proletos, gde su temperature oko 48, 49 stepeni, pretvorile u biljnu supu.

Biljke za masti

Koristite osušene biljke. Mogu i sveže, ali one sadrže vodu, te mogu podstaći razvoj buđi i bakterija – ono što nikako ne biste hteli da imate u svojoj masti. Mada se taj problem može korigovati uz pomoć prirodnih konzervanasa i držanjem masti u frižideru, ipak ovo predstavlja znatnu prepreku.

U suštini, biljke treba iseckati sitno, fino, kao što je objašnjeno u vezi sa tinkturama, kako bi ulje moglo da dopre do maksimalnog broja biljnih ćelija. Dakle, najbolje je koristiti osušene sitno iseckane ili skroz fino isitnjene biljke.

Neke od najčešćih vrsta biljnih masti...

-              za opštu upotrebu, od: gaveza, divizme, mišjakinje, belog sleza, nevena, arnike, kantariona, itd.

-              za infekcije, od: korena ljutića i smole smirne – stari dobri lek. Dodajte u njega i esencijalna ulja, kao što je ulje od čajnog drveta.

-              za čišćenje kože i izbacivanje otrova iz tela, od: bokvice, čaparala, cve- tova crvene deteline i vinobojke.

-              za balzame, od: esencijalnih ulja, pitome nane, eukaliptusa, itd.

Kako napraviti meleme?

Pojedini herbalisti vole da koriste staro gvozdeno posuđe. Drugi vole od nerđajućeg čelika, dok treći koriste zemljane lonce zajedno sa spravama za kontrolu temperature. Koju god vrstu posuda da vi koristite, bilo bi dobro da imate i termometar za hranu, koji meri najmanje od 27 do 70 stepeni. U skoro svakom marketu može se uzeti takav termometar koji meri od ispod nule do 105 stepeni.

Pretpostavimo sada da su vam biljke bile potopljene u ulju u nekoj posudi tokom dve sedmice. Sada treba iscediti ulje kroz krpu i čeličnu cediljku. Možete ponoviti taj postupak više puta, jer ne biste hteli da imate „zrnasti” melem. Posle toga treba da donesete jednu važnu odluku.

Dr Kristofer je govorio o jedno-, tro- i sedmojakom melemu. Da biste napravili trojaki, treba samo da iscedite ulje i biljna smesa je spremna. A onda dodajte još osušenog bilja, i ponovite ceo postupak spremanja me- lema ponovo. Kada to budete iscedili, dobili ste taj trojaki melem, koji je mnogo bolji u lekovitim svojstvima od običnog melema.

Za pravljenje sedmojakog melema samo se ponovi postupak sa trojakim melemom i iscedi se. Koju god vrstu da odaberete, uvek dobro procedite ulje iz uljem zasićenih biljaka, jer se važne supstance mogu previše zalepiti za biljke.

Zatim, količinu pčelinjeg voska koju ćete koristiti stavite u poseban manji lonac, i podgrevajte ga dok se vosak ne otopi, samo pazite da ne preterate i da ne podgrejete previše. Za topljenje voska temperatura treba da bude 65 stepeni.

U međuvremenu zagrejte ono isceđeno biljno ulje na 48-49 stepeni, i onda postepeno ubacujte istopljeni pčelinji vosak, mešajući ih tokom daljeg procesa. Mnogi vosak tope u samom ulju, ali za to je potrebno da ulje bu- de mnogo vrelo, tako da metoda sa dva lonca funkcioniše bolje.

Trebalo bi pritom i testirati proizvod, čime biste uštedeli dosta vremena i truda. Uzmite primerak dobijenog rastvora i prespite malo u drugi sud, ili samo prospite malo po radnom stolu i on će se brzo stvrdnuti. Tako prove- ravate da li ste dobili odgovarajuću čvrstinu smese. Pčelinji vosak uvek možete dodati, ali smesu ne možete razrediti.

Stavljanje melema u tegle

Kada proverite čvrstinu smese, prespite rastvor u druge sudove (može se koristiti staklena laboratorijska pipeta). Od sudova, možete uzeti obične tegle za džem sa širokim otvorom, od 8, 30, 60 ili 240 mg, bilo kakav sud koji vam odgovara. Nakon što tu sipate melem, tegle nemojte pomerati i dirati, jer bi mogle da puknu i zagade se. Kasnije ćete sve očistiti. Ne stav- ljajte poklopac dok se melem ne stvrdne.

Zatim dobro zatvorite tegle. Dr Kristofer je uvek govorio da ako želite da meleme, tinkture, sirupe i bilo koje biljne preparate ostavite na duže vre- me, da ih onda zapečatite parafinskim voskom. To možete učiniti tako što ćete zagrejati jedan sud sa parafinom, i onda u njega umočiti teglu, ali naopačke postavljenu. Tako će ona biti dobro zapečaćena i vazduh neće ulaziti u nju.

Pravljenje melema sa esencijalnim uljem je veoma lako. Esencijalno ulje možete dodati pre dodavanja pčelinjeg voska, a možete i posle. To je sve.

 

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

RUJAN...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član iridairida

    yahoo, je li stigla knjiga?

    18.09.2019. 20:11h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    Dobro veče!

    15.09.2019. 22:42h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    Hahaha...ma ne ...samo sam ukazao prijatelju čast, da mu spomenem ime na ovom lijepom portalu.

    15.09.2019. 13:17h
  • Član iridairida

    Edine, špijuniraš svoje čitatelje...???

    14.09.2019. 11:29h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    Veliki pozdrav za Alfana, koji upravo čita članak:Himera u Visokom.

    13.09.2019. 18:44h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    Dobro veče!

    13.09.2019. 18:19h
  • Član KrsnikKrsnik

    Hvala !

    13.09.2019. 11:51h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

Lečenje neizlečivih bolesti - Oboljenja nervnog sistema - nastavak Lečenje neizlečivih bolesti - Pravljenje biljnih preparata - 2. deo