...pa onda tražiš grozničavo, gdje još ima koji komp da radi...Uf..odeš na samo tvoje mjesto meditacije..Uvališ se u fotelju.. I shvatiš da ti je virus smrdao sistem..i da Nigdje više nema tvoga slatkog opijata..A onda bijes..ljutnja..hladan znoj..apstinencija...Pa se pitaš..zašto mi to svemir čini???? A onda shvatiš,da u biti ni nisi ovisan..Samo malo pretjerano uživljen u dimenziju koju obožavaš..I neće ti pobjeći..I ne može nestati..I traži od tebe da uživaš i u drugim stvarima koje te okružuju, pa onda radost spoznaje ponovo prenijeti kroz te valove etera.. Sve traži potpunog sebe, i svuda možemo biti potpuni..Samo naći pravu mjeru i pravu količinu..Reći DOSTA..kad je najslađe..jer poslije toga bude još slađe..Još malo..i odoh i ja na zrak..udahnuti sunce i miris jesenjeg lišća mokrog od rose..volim vas...