JEDNO
„Što dakle znači riječ jedno?" (Plotin, Eneade, VI, 9,6).
I. (filozofija) jedno, jedan.
1) Brojka, broj, jedinica.
„Svojstvo broja jedan jest da je on načelo i izvor broja; po jedan, broji se svaka stvar, par i nepar." (Braća Čistoće, Ik-hwan al-Safa, X. st: cf. A. Awa, Kritički duh Braće čistoće, Bejrut, 1948)
2) Stvarna, organska jednotnost u mnoštvenosti (različito
od sjedinjenja mnoštva različitosti).
II. Metafizika: Jedno.
Najviša zbilja (cf. Platon, Parmenid, 137c-159b) shvaćena kao:
jedno Jedno: bez Atributa, nespoznatljivo i neizrecivo, iz-vanvremeno, više od svih oblika, lišeno svake biti. Takvo je Plotinovo Jedno (prva hipostaza poslije koje dolaze Um i Duša). Opreka: Bitak.
- Jedno - biće : postoji u neodređenom vremenu i prostoru,
omogućuje sve suprotnosti, pojavljuje se kao beskonačno
1M4 mnoštvo što sudjeluje u Bitku. Takvo je Jedno Pitagore. Opreka: Dijada.
- mnoštveno Jedno: istodobno jedno i mnoštveno, sastavlje
no od dijelova, definirano kao potpuna zbilja (Sve). Takvo je
jedno u stoika. Opreka: Materija.
B. J. Wahl. Etude sur te .Parmenide' de Platon, 1926. (pon. izd. 1951).
II. (teozofija) Jedno.
Bog, monoteistički Bog u jevrejskom, kršćanskom i muslimanskom mišljenju, jedini Bog.
„On je rekao [Dhu 1-Nun al-Misri]: ,Postoje tri vrste spo- j znaje Boga. Najprije, spoznaja da je Bog Jedan, nju imaju svi koji vjeruju. Druga je spoznaja izvedena dokazom i rasuđivanjem, ona pripada filozofima, retoričarima i teolozima. Treća je spoznaja spoznaja božanske Jedinosti koja pripada svecima Boga. onima koji Boga motre u svojim srcima i to tako da im On otkriva ono što ne otkriva nikome drugome na svijetu'." (navod apud Eva de Vitray-Meyerovitch, Antologija sufizma, str. 73)
B. L. Schaya, La doctrine soufique de l'Unitć, izd. A. Maisonneuve, 1962, KM str; G. Vajda, ,,Le traite pseudo-maimonidien. Neuf ehapitres sur l-unite Bi Dicu" (Kabala, XIII. st), Archives d'histoire doclrinale et littiraire du Moven Age, 1953, str. 83-98.
edin.kecanovic
bglavac
