Nedavno sam zamolila dežurnog  šečera.Ni bjelog, ni smeđeg već čarobnog šečera. Dao mi čak 2 kocke. Kakvu je čaroliju zbučkao u taj šečer očito i on nezna.

Zamislite! Krenula sam u školu.

 Na prvom satu naučili smo pjesmice:

*

Jeste l' čuli ljudi,vjerujte bez šale
Otvara se škola za magarčiće male.

Tako je i bilo, vjerujte bez šale
Otvorila se škola za magarčiće male.

Svi magarčići mali,kao siročići stoje;
Stari Magarac metnuo naočale svoje.

Sve ih je upisao u katalog svoj
Pa ih je prozivao vjerujte bez šale.

Pa se onda šetao s ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio i knjigom i prutom.

Učio ih, učio od srijede do petka,
Al' se nisu odmakli dalje od početka.

Nije bilo uspjeha magarečem trudu,
Cijela muka njegova ostade zaludu.

Ništa više ne nauči magarija ta,
Nego što je i prije znala:
Ja,ja, ja, ja,ja!

Boc, boc iglicama
ne diraj ga ručicama
Bode, bode jež
biće suza, bjeeežžžžžžž

 

 Bježimmmmmm!