Puno puta se u životu učini nešto zbog čega čoveka peče savest. Nisu to samo zlodela zločestih ljudi. Takvih je ipak mnogo manje. Većina ljudi je u borbi sa životom, našavši se u neugodnim situacijama napravilo nešto nepromišljeno zbog čega mu je posle bilo žao. Na žalost dođe tek posle već učinjenog ili izrečenog.

Dogodi se i da se za nešto zna, da se ne čini dobro, pa ipak se to učini. To je teže za čovekovu savest.

Opterećuju ne samo dela već i misli upućene nekome prouzrokovane konfliktom a ne izrečene. To se osvesti kasnije, kada se situacija umiri, kada se razmišlja o tome, a razmišlja se jer opterećuje dušu. I to je dobro.

Lek za takvog čoveka je pokajanje. Za učinjeno nedelo nekome, postoji izvinjenje i dobijanje oprosta. A to ipak nije dovoljno. To se nekada učini na brzinu, shvateći za pogrešku. Potrebno je istinski i iz srca se pokajati za svoje postupke a pogotovo misli. Jer one svakih toliko vremena se pojave kao opomena da se nije postupilo ili razmiljalo pravilno.

Svako, kad tad, i verni i oni koji ne veruju u Boga se kaju. Postoji ispoved, pričest, gde se može glasno ili u sebi izreći sve ono što ga opterećuje. Posle takvog izrečenog pokajanja izađe iz Njegove kuće rasterećene duše, oseti olakšanje i obećanje samom sebi da to više neće činiti.

Oni koji nisu verni a pokaju se mogu osetiti isto tako olakšanje, pogotovo ako to sa nekim podele i dobiju razumevanje i utehu od drugoga.

No mislim da prvi imaju na neki način bolji osećaj.

Moći sebi istinski oprostiti je veoma teško, a potrebno. Pitanje je i da li je to uopšte i moguće i da li nam je podarena ta mogućnost? Jer ako i oprostimo sebi zašto se misli vraćaju? Da li možda kao opomena u datom trenutku da se ponovo nešto slično ne učini? To je veoma komplicirano.

Bez obzira na koji način, pokajanje je čišćenje duše i  misli. Čim pre tim bolje, jer za sve slabo učinjeno je  prekasno kada se na samom koncu pokaje, i sa tom boli provode zadnje minute, a zna da popraviti ne može onima koji ostaju iza njega. A to sigurno jako boli. 

Vreme Blagdana je pravo vreme kada se čovek treba zamisliti  za sve ono što ga opterećuje a bila njegova greška. Pokajati se! To je dobar osećaj, to je odlika plemenitog čoveka.